Јов 28
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
1[Habet argentum venarum suarum principia, et auro locus est in quo conflatur.
2Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
2Ferrum de terra tollitur, et lapis solutus calore in æs vertitur.
3Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
3Tempus posuit tenebris, et universorum finem ipse considerat: lapidem quoque caliginis et umbram mortis.
4Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
4Dividit torrens a populo peregrinante eos quos oblitus est pes egentis hominis, et invios.
5Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
5Terra de qua oriebatur panis, in loco suo igni subversa est.
6У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
6Locus sapphiri lapides ejus, et glebæ illius aurum.
7Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
7Semitam ignoravit avis, nec intuitus est eam oculus vulturis.
8Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
8Non calcaverunt eam filii institorum, nec pertransivit per eam leæna.
9На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
9Ad silicem extendit manum suam: subvertit a radicibus montes.
10Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
10In petris rivos excidit, et omne pretiosum vidit oculus ejus.
11Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
11Profunda quoque fluviorum scrutatus est, et abscondita in lucem produxit.
12Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
12Sapientia vero ubi invenitur? et quis est locus intelligentiæ?
13Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
13Nescit homo pretium ejus, nec invenitur in terra suaviter viventium.
14Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
14Abyssus dicit: Non est in me, et mare loquitur: Non est mecum.
15Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
15Non dabitur aurum obrizum pro ea, nec appendetur argentum in commutatione ejus.
16Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
16Non conferetur tinctis Indiæ coloribus, nec lapidi sardonycho pretiosissimo vel sapphiro.
17Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
17Non adæquabitur ei aurum vel vitrum, nec commutabuntur pro ea vasa auri.
18Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
18Excelsa et eminentia non memorabuntur comparatione ejus: trahitur autem sapientia de occultis.
19Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
19Non adæquabitur ei topazius de Æthiopia, nec tincturæ mundissimæ componetur.
20Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
20Unde ergo sapientia venit? et quis est locus intelligentiæ?
21Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
21Abscondita est ab oculis omnium viventium: volucres quoque cæli latet.
22Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
22Perditio et mors dixerunt: Auribus nostris audivimus famam ejus.
23Бог зна пут њен, и познаје место њено.
23Deus intelligit viam ejus, et ipse novit locum illius.
24Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
24Ipse enim fines mundi intuetur, et omnia quæ sub cælo sunt respicit.
25Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
25Qui fecit ventis pondus, et aquas appendit in mensura.
26Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
26Quando ponebat pluviis legem, et viam procellis sonantibus:
27Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
27tunc vidit illam et enarravit, et præparavit, et investigavit.
28А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
28Et dixit homini: Ecce timor Domini, ipsa est sapientia; et recedere a malo, intelligentia.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.