Јов 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
1Respondens autem Eliphaz Themanites, dixit:
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
2[Si cœperimus loqui tibi, forsitan moleste accipies; sed conceptum sermonem tenere quis poterit?
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
3Ecce docuisti multos, et manus lassas roborasti;
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
4vacillantes confirmaverunt sermones tui, et genua trementia confortasti.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
5Nunc autem venit super te plaga, et defecisti; tetigit te, et conturbatus es.
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
6Ubi est timor tuus, fortitudo tua, patientia tua, et perfectio viarum tuarum?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
7Recordare, obsecro te, quis umquam innocens periit? aut quando recti deleti sunt?
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
8Quin potius vidi eos qui operantur iniquitatem, et seminant dolores, et metunt eos,
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
9flante Deo perisse, et spiritu iræ ejus esse consumptos.
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
10Rugitus leonis, et vox leænæ, et dentes catulorum leonum contriti sunt.
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
11Tigris periit, eo quod non haberet prædam, et catuli leonis dissipati sunt.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
12Porro ad me dictum est verbum absconditum, et quasi furtive suscepit auris mea venas susurri ejus.
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
13In horrore visionis nocturnæ, quando solet sopor occupare homines,
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
14pavor tenuit me, et tremor, et omnia ossa mea perterrita sunt;
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
15et cum spiritus, me præsente, transiret, inhorruerunt pili carnis meæ.
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
16Stetit quidam, cujus non agnoscebam vultum, imago coram oculis meis, et vocem quasi auræ lenis audivi.
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
17Numquid homo, Dei comparatione, justificabitur? aut factore suo purior erit vir?
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
18Ecce qui serviunt ei, non sunt stabiles, et in angelis suis reperit pravitatem;
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
19quanto magis hi qui habitant domos luteas, qui terrenum habent fundamentum, consumentur velut a tinea?
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
20De mane usque ad vesperam succidentur; et quia nullus intelligit, in æternum peribunt.
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
21Qui autem reliqui fuerint, auferentur ex eis; morientur, et non in sapientia.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.