Јов 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
1Respondens autem Sophar Naamathites, dixit:
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
2[Numquid qui multa loquitur, non et audiet? aut vir verbosus justificabitur?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
3Tibi soli tacebunt homines? et cum ceteros irriseris, a nullo confutaberis?
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
4Dixisti enim: Purus est sermo meus, et mundus sum in conspectu tuo.
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
5Atque utinam Deus loqueretur tecum, et aperiret labia sua tibi,
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
6ut ostenderet tibi secreta sapientiæ, et quod multiplex esset lex ejus: et intelligeres quod multo minora exigaris ab eo quam meretur iniquitas tua !
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
7Forsitan vestigia Dei comprehendes, et usque ad perfectum Omnipotentem reperies?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
8Excelsior cælo est, et quid facies? profundior inferno, et unde cognosces?
9Дуже од земље, шире од мора.
9Longior terra mensura ejus, et latior mari.
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
10Si subverterit omnia, vel in unum coarctaverit, quis contradicet ei?
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
11Ipse enim novit hominum vanitatem; et videns iniquitatem, nonne considerat?
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
12Vir vanus in superbiam erigitur, et tamquam pullum onagri se liberum natum putat.
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
13Tu autem firmasti cor tuum, et expandisti ad eum manus tuas.
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
14Si iniquitatem quæ est in manu tua abstuleris a te, et non manserit in tabernaculo tuo injustitia,
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
15tunc levare poteris faciem tuam absque macula; et eris stabilis, et non timebis.
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
16Miseriæ quoque oblivisceris, et quasi aquarum quæ præterierunt recordaberis.
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
17Et quasi meridianus fulgor consurget tibi ad vesperam; et cum te consumptum putaveris, orieris ut lucifer.
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
18Et habebis fiduciam, proposita tibi spe: et defossus securus dormies.
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
19Requiesces, et non erit qui te exterreat; et deprecabuntur faciem tuam plurimi.
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
20Oculi autem impiorum deficient, et effugium peribit ab eis: et spes illorum abominatio animæ.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.