Јов 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
1Then Zophar the Naamathite replied:
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
2“Should this stream of words go unanswered and such a speaker be vindicated?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
3Should your babbling put others to silence? Will you scoff without rebuke?
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
4You have said, ‘My doctrine is sound, and I am pure in Your sight.’
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
5But if only God would speak and open His lips against you,
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
6and disclose to you the secrets of wisdom, for true wisdom has two sides. Know then that God exacts from you less than your iniquity deserves.
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
7Can you fathom the deep things of God or discover the limits of the Almighty?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
8They are higher than the heavens—what can you do? They are deeper than Sheol—what can you know?
9Дуже од земље, шире од мора.
9Their measure is longer than the earth and wider than the sea.
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
10If He comes along to imprison you, or convenes a court, who can stop Him?
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
11Surely He knows the deceit of men. If He sees iniquity, does He not take note?
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
12But a witless man can no more become wise than the colt of a wild donkey can be born a man!
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
13As for you, if you direct your heart and lift up your hands to Him,
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
14if you put away the iniquity in your hand, and allow no injustice to dwell in your tents,
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
15then indeed you will lift up your face without shame; you will stand firm and unafraid.
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
16For you will forget your misery, recalling it only as waters gone by.
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
17Your life will be brighter than noonday; its darkness will be like the morning.
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
18You will be secure, because there is hope, and you will look around and lie down in safety.
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
19You will lie down without fear, and many will court your favor.
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
20But the eyes of the wicked will fail, and escape will elude them; they will hope for their last breath.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.