Јов 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
1Kaj ekparolis Cofar, la Naamano, kaj diris:
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
2Ĉu kontraŭ multe da vortoj oni ne povas doni respondon? Kaj ĉu tiu, kiu multe parolas, estas prava?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
3Ĉu via senenhava parolado devas silentigi la homojn, Por ke vi mokinsultu kaj neniu vin hontigu?
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
4Vi diras: Mia opinio estas ĝusta, Kaj mi estas pura antaŭ Viaj okuloj.
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
5Sed ho, se Dio ekparolus, Kaj malfermus antaŭ vi Siajn lipojn,
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
6Kaj malkaŝus antaŭ vi la sekretojn de la saĝo, Kiu havas multoblan forton! Sciu, ke ne ĉiujn viajn pekojn Dio rememoras.
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
7Ĉu vi povas eltrovi la esencon de Dio? Ĉu vi povas plene kompreni la perfektecon de la Plejpotenculo?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
8Tio estas pli alta ol la ĉielo; Kion vi povas fari? Tio estas pli profunda ol Ŝeol; Kion vi povas ekscii?
9Дуже од земље, шире од мора.
9Pli longa ol la tero estas ĝia mezuro, Kaj pli larĝa ol la maro.
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
10Se Li preteriros, kaj fermos, kaj faros juĝon, Tiam kiu repuŝos Lin?
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
11Ĉar Li konas la homojn malvirtajn; Li vidas la malbonagojn, kiujn oni ne rimarkas.
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
12Eĉ vanta homo devas kompreni, Eĉ homo, kiu naskiĝis sovaĝulo.
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
13Se vi aranĝas vian koron Kaj etendas al Li viajn manojn;
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
14Se vi forigas la malvirton, kiu estas en via mano, Kaj vi ne permesos al malbonaĵoj resti en via tendo:
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
15Tiam vi povos levi vian vizaĝon sen difekto; Vi estos firma kaj ne timos.
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
16Tiam vi forgesos mizeron; Vi rememoros ĝin kiel forfluintan akvon.
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
17Kaj via vivo leviĝos pli hele ol la tagmezo, La mallumo fariĝos kiel mateno.
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
18Kaj vi estos trankvila, ĉar ekzistas espero; Vi rigardos ĉirkaŭen, kaj iros dormi en sendanĝereco.
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
19Vi kuŝos, kaj neniu vin timigos; Kaj multaj serĉos vian favoron.
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
20Sed la okuloj de malpiuloj konsumiĝos, Pereos por ili la rifuĝo, Kaj ilia espero elspiros sian vivon.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.