Јов 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
1І промовив Зофар із Нааму й сказав:
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
2Чи вже ж на безлїч слів не треба давати одвіту? Чи вже ж говорун мусить бути праведний?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
3Нїби твоє пусте базїканнє заставить людей мовчати, щоб ти на глум підіймав, а не було кому тебе пристидати?
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
4Ти говорив: Я суджу право, й чист я в тебе перед очима.
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
5А коли б так Бог схотїв промовити, й отворив уста свої до тебе,
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
6Та показав тобі тайни премудростї, й що тобі вдвоє більше належало б терпіти! Тим то знай, що Бог дещо з проступків твоїх подав у непамять.
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
7Чи то ж ти зможеш умом ізбагнути Бога? Чи зможеш Вседержителя (путь) до конця прослїдити?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
8Та ж він висший небес, — що ж ти вдїяти зможеш? глибше він всїх безодень, — що можеш зрозуміти?
9Дуже од земље, шире од мора.
9Міра його довша нїж земля, ширша над моря.
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
10Вхопить кого й закує в окови та поставить на суд, хто відверне його?
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
11Бо він знає людей лицемірних, і бачить проступок, — та й чи ж не зверне на його уваги?
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
12Та пустоголовий чоловік мудрує, хоч людина родиться так, як осля дике.
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
13Але коли ти очистиш серце твоє й простягнеш ід йому руки твої,
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
14І коли нечисть на руцї в тебе, а ти відкинеш її, й не дозволиш, щоб проступок пробував у шатрі твойму,
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
15Тодї піднімеш (сьміло) незамаргане лице твоє, й стояти меш твердо й не будеш боятись.
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
16І тодї забудеш біду, й хиба, як про воду, що протекла, згадувати меш про неї.
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
17І яснїйше, анїж південь, попливе життє твоє, й прояснїєш, мов ранок.
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
18Певність у тебе тодї із надїєю буде; ти захищен, і можеш безпечно почивати.
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
19Будеш лежати собі, й не буде нїкого, хто б тебе страшив, і многі стануть запобігати (ласки) у тебе.
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
20Очі ж ледачих (від плачу) потемнїють, і охорона їх пропаде, й надїя їх зникне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.