Јов 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1А Јов одговори и рече:
1І відказав Йов і рече:
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
2Докіль мучити мете душу мою й торгати мене словами?
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
3Вже ж ви й так десять раз соромили мене; чи ж вам не стидно, так тїснити мене?
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
4Коли я й справдї провинився, то провина моя на менї зостанесь.
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
5А коли вам так любо, величатись надо мною й докоряти менї осоромленнєм моїм,
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
6То знайте, що се Бог поверг мене ʼд землї й обвів кругом мене сїть свою.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
7Ось, я кричу: кривда! й нїхто не чує; я голошу, а нема суду (справедливого).
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
8Він перегородив менї путь, і я не маю переходу, й розпростер темноту на стежки мої.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
9Зволїк із мене славу мою й зняв вінець із голови моєї.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
10Навкруги опустошив мене, й я відходжу; й, неначе деревину, вирвав надїю мою.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
11Він запалав проти мене гнївом своїм, і в одно повернув мене з ворогами своїми.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
12Полки його притягли купою й справили дорогу собі на мене, та обсїли кругом намет мій.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
13Браттє моє оддалив від мене, а знакомі мої цураються мене.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
14Рід мій покинув мене, й знакомі мої забули про мене.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
15Домівники мої й служебки мої вважають усї за чужого мене; приходнем став я в очах їх.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
16Кличу раба мого, — він не озивається; мушу моїми його благати устами.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
17Жінка гидує диханнєм моїм, і менї треба вмоляти її згадкою на дїти від тїла мого.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
18Ба й малі дїти мене за покидьку вважають: я підведусь, а вони збиткуються надо мною.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
19Всї, що до грудї моєї тулились, гордують мною, а ті, кого я любив, проти мене встали.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
20Поприсихали кістки до кожі й до тїла мого, зосталась тільки кожа около зубів моїх:
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
21О, змилосердьтесь, помилуйте мене хоч ви, мої друзї, бо рука Божа побила мене!
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
22За що й ви ще мене женете, так як Бог, наче б не могли насититись тїлом моїм?
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
23О, коли б то слова мої написано! в книзї коли б можна їх начертати рильцем залїзним на олові, —
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
24Про вічні часи на каменї видовбати!
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
25Я знаю — Відкупитель мій живе, й він у послїдний день підійме з пороху отсю розпадаючуся кожу мою,
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
26І я в тїлї мойму побачу Бога.
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
27Я самий вбачу його; мої очі, не очі когось другого, побачать його. Аж ниє серце в грудї моїй!
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
28Вам про мене сказати б: За що нам гнати його? Як коли б корінь злого знайдено в менї!
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
29О, бійтесь меча (Божого), бо меч той мстить неправду, й знайте, що є суд Божий!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.