Јов 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Modern Hebrew Bible
1А Јов одговори и рече:
1ויען איוב ויאמר׃
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
2עד אנה תוגיון נפשי ותדכאונני במלים׃
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
3זה עשר פעמים תכלימוני לא תבשו תהכרו לי׃
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
4ואף אמנם שגיתי אתי תלין משוגתי׃
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
5אם אמנם עלי תגדילו ותוכיחו עלי חרפתי׃
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
6דעו אפו כי אלוה עותני ומצודו עלי הקיף׃
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
7הן אצעק חמס ולא אענה אשוע ואין משפט׃
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
8ארחי גדר ולא אעבור ועל נתיבותי חשך ישים׃
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
9כבודי מעלי הפשיט ויסר עטרת ראשי׃
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
10יתצני סביב ואלך ויסע כעץ תקותי׃
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
11ויחר עלי אפו ויחשבני לו כצריו׃
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
12יחד יבאו גדודיו ויסלו עלי דרכם ויחנו סביב לאהלי׃
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
13אחי מעלי הרחיק וידעי אך זרו ממני׃
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
14חדלו קרובי ומידעי שכחוני׃
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
15גרי ביתי ואמהתי לזר תחשבני נכרי הייתי בעיניהם׃
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
16לעבדי קראתי ולא יענה במו פי אתחנן לו׃
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
17רוחי זרה לאשתי וחנתי לבני בטני׃
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
18גם עוילים מאסו בי אקומה וידברו בי׃
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
19תעבוני כל מתי סודי וזה אהבתי נהפכו בי׃
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
20בעורי ובבשרי דבקה עצמי ואתמלטה בעור שני׃
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
21חנני חנני אתם רעי כי יד אלוה נגעה בי׃
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
22למה תרדפני כמו אל ומבשרי לא תשבעו׃
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
23מי יתן אפו ויכתבון מלי מי יתן בספר ויחקו׃
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
24בעט ברזל ועפרת לעד בצור יחצבון׃
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
25ואני ידעתי גאלי חי ואחרון על עפר יקום׃
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
26ואחר עורי נקפו זאת ומבשרי אחזה אלוה׃
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
27אשר אני אחזה לי ועיני ראו ולא זר כלו כליתי בחקי׃
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
28כי תאמרו מה נרדף לו ושרש דבר נמצא בי׃
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
29גורו לכם מפני חרב כי חמה עונות חרב למען תדעון שדין׃
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.