Јов 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Modern Hebrew Bible
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
1ויען צפר הנעמתי ויאמר׃
2Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
2לכן שעפי ישיבוני ובעבור חושי בי׃
3Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
3מוסר כלמתי אשמע ורוח מבינתי יענני׃
4Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
4הזאת ידעת מני עד מני שים אדם עלי ארץ׃
5Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
5כי רננת רשעים מקרוב ושמחת חנף עדי רגע׃
6Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
6אם יעלה לשמים שיאו וראשו לעב יגיע׃
7Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
7כגללו לנצח יאבד ראיו יאמרו איו׃
8Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
8כחלום יעוף ולא ימצאוהו וידד כחזיון לילה׃
9Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
9עין שזפתו ולא תוסיף ולא עוד תשורנו מקומו׃
10Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
10בניו ירצו דלים וידיו תשבנה אונו׃
11Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
11עצמותיו מלאו עלומו ועמו על עפר תשכב׃
12Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
12אם תמתיק בפיו רעה יכחידנה תחת לשונו׃
13Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
13יחמל עליה ולא יעזבנה וימנענה בתוך חכו׃
14Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
14לחמו במעיו נהפך מרורת פתנים בקרבו׃
15Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
15חיל בלע ויקאנו מבטנו יורשנו אל׃
16Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
16ראש פתנים יינק תהרגהו לשון אפעה׃
17Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
17אל ירא בפלגות נהרי נחלי דבש וחמאה׃
18Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
18משיב יגע ולא יבלע כחיל תמורתו ולא יעלס׃
19Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
19כי רצץ עזב דלים בית גזל ולא יבנהו׃
20Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
20כי לא ידע שלו בבטנו בחמודו לא ימלט׃
21Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
21אין שריד לאכלו על כן לא יחיל טובו׃
22Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
22במלאות שפקו יצר לו כל יד עמל תבואנו׃
23Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
23יהי למלא בטנו ישלח בו חרון אפו וימטר עלימו בלחומו׃
24Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
24יברח מנשק ברזל תחלפהו קשת נחושה׃
25Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
25שלף ויצא מגוה וברק ממררתו יהלך עליו אמים׃
26Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
26כל חשך טמון לצפוניו תאכלהו אש לא נפח ירע שריד באהלו׃
27Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
27יגלו שמים עונו וארץ מתקוממה לו׃
28Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
28יגל יבול ביתו נגרות ביום אפו׃
29То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
29זה חלק אדם רשע מאלהים ונחלת אמרו מאל׃
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.