Јов 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
1Daarop nam Sofar van Naäma het woord en sprak:
2Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
2Mijn inzicht dwingt mij tot antwoord, Omdat het in mij stormt,
3Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
3Nu ik een grievend verwijt moet horen, En domme bluf mij antwoord geeft.
4Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
4Weet ge dan niet, dat van de vroegste tijd af, Sinds de mens op de aarde werd geplaatst,
5Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
5Het gejuich van den boze slechts korte tijd duurt, De vreugde van den goddeloze een ogenblik?
6Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
6Al verheft zijn gestalte zich hemelhoog, En reikt zijn hoofd tot de wolken:
7Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
7Als zijn eigen drek verdwijnt hij voor immer, Die hem zagen, roepen: Waar is hij?
8Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
8Spoorloos vervluchtigt hij als een droom, Wordt weggevaagd als een nachtgezicht;
9Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
9Het oog, dat hem zag, bespeurt hem niet langer, De plaats, waar hij woonde, aanschouwt hem niet meer.
10Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
10Zijn zonen bedelen bij armen, Zijn kinderen geven zijn rijkdom af;
11Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
11En al is zijn gebeente vol jeugdige kracht, Het legt zich neer bij hem in het graf.
12Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
12Hoe zoet het slechte in zijn mond mag smaken, Hoe hij het onder zijn tong ook verbergt,
13Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
13Hoe hij het smekt en niet doorslikt, En het tegen zijn gehemelte houdt:
14Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
14Toch verschaalt zijn spijs in zijn ingewanden, Wordt in zijn binnenste adderengif;
15Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
15Hij slokt schatten in, maar braakt ze uit, God drijft ze weer uit zijn buik.
16Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
16Adderengif moet hij drinken, Een slangentong zal hem doden;
17Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
17Hij zal geen beken van olie genieten, Geen stromen van honing en boter.
18Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
18Zijn winst geeft hij terug, en slokt ze niet door, Verheugt zich niet in de vrucht van zijn handel;
19Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
19Want hij heeft de armen verdrukt en verlaten, Hun huis geroofd, niet gebouwd.
20Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
20Omdat hij voor zijn buik geen verzadiging vond, Niets aan zijn eetlust ontsnapte,
21Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
21En niets aan zijn vraatzucht ontging: Daarom houdt zijn voorspoed geen stand!
22Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
22Op het toppunt van zijn geluk wordt het hem bang, Wordt hij door al de slagen van rampspoed getroffen;
23Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
23Terwijl hij zijn buik vult, laat God zijn ziedende toorn op hem los, Laat schichten regenen op zijn ingewanden.
24Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
24Als hij vlucht voor de ijzeren wapenrusting, Doorboort hem de koperen boog,
25Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
25Puilt de schicht uit zijn rug, De bliksemende pijl uit zijn gal. Dan overvalt hem de doodschrik,
26Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
26De diepste duisternis houdt hem omvangen; Een vuur verslindt hem, dat niet is ontstoken, Vreet weg wat nog leeft in zijn tent.
27Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
27De hemelen openbaren zijn schuld, En de aarde staat tegen hem op;
28Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
28Een stortvloed spoelt zijn woning weg, Een vloedgolf op de dag van zijn toorn!
29То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
29Dit is het lot van den boze, door God hem bedeeld, Het erfdeel, dat de Godheid hem toewijst!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.