Јов 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
1Job antwoordde, en sprak Waarom zijn er door den Almachtige dan geen tijden bepaald, En aanschouwen zij, die Hem kennen, zijn dagen niet?
2Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
2Waarom verzetten dan de bozen de grensstenen, En beroven zij kudde en herder?
3Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
3Ze voeren den ezel der wezen weg, En leggen beslag op het rund van de weduwe;
4Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
4De berooiden worden van de weg gedrongen, De armen in het land moeten zich allen verbergen;
5Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.
5Als wilde ezels in de woestijn Trekken ze uit, om te zwoegen. Ze zoeken tot de avond naar buit, Maar geen brood voor hun kinderen!
6Жању њиву и беру виноград који није њихов;
6Ze roven des nachts de oogst van het veld, En zoeken de wijngaard der rijken af.
7Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
7Naakt overnachten zij, zonder kleed, En zonder dekking tegen de kou;
8Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
8Ze worden nat door de stortvloed der bergen, Drukken zich tegen de rotsen, omdat de schuilplaats ontbreekt
9Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
9Ze rukken den wees van de moederborst af En nemen den zuigeling der armen tot pand.
10Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
10Naakt lopen ze rond, ongekleed, Zelf hongerig, moeten ze schoven torsen;
11Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
11Ze persen de olie tussen twee stenen, Treden de perskuip, maar lijden dorst.
12Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
12Uit de stad stijgt het kermen der stervenden op, En roept de ziel der gewonden om hulp; Maar God luistert niet naar hun smeken, Hùn schenkt Hij geen aandacht!
13Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
13En schuwen het licht; Ze kennen zijn wegen niet, En blijven niet op zijn paden.
14Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
14Eer het licht wordt, maakt zich de moordenaar op, Om armen en berooiden te doden; En terwijl het nog nacht is, Sluipt hij rond als een dief.
15И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
15Het oog van den overspeler maakt van de schemering gebruik; Hij denkt: Geen oog, dat mij ziet; Hij slaat zich een sluier voor het gezicht,
16Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
16En breekt in het donker de huizen in. Maar zij sluiten zich op overdag, En willen van het daglicht niet weten;
17Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
17Voor hen allen is de morgen als de schaduw des doods, Zodra het licht wordt, overvalt hen de doodschrik!
18Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
18Die anderen vluchten weg voor de dag Zijn erfdeel ligt vervloekt in het land, Geen druiventreder trekt naar zijn wijnberg;
19Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.
19Zoals droogte en hitte het sneeuwwater slurpen, Zo slurpt de onderwereld den zondaar op.
20Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
20Door de moederschoot wordt hij vergeten, De wormen smullen van hem; Zijn naam wordt niet langer herdacht, Zijn ongerechtigheid geknakt als een boom.
21Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
21Hij mishandelt de onvruchtbare, haar die niet baart, En behandelt de weduwe niet goed:
22Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
22Maar Hij, die tyrannen verplettert, Zal het wreken door zijn kracht!
23Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
23Hij is van zijn leven niet zeker, Gebroken de steun, waarop hij zich stut, En op zijn wegen ellende:
24Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
24Een korte tijd rijst hij omhoog, dan is hij niet meer. Hij verdort als een kwijnende plant, Verlept als de top van een aar!
25Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
25Is het niet waar, wie overtuigt mij van leugen, En wie ontzenuwt mijn betoog?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.