Јов 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
1Nu nam Bildad van Sjóeach het woord, en sprak:
2Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
2Hoe lang nog gaat ge zó voort, En zullen uw woorden als een stormwind loeien?
3Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
3Zou God het recht soms verkrachten, De Almachtige de gerechtigheid schenden:
4Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
4Wanneer uw kinderen tegen Hem hebben gezondigd, Dan heeft Hij hun slechts hun misdaad vergolden!
5А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
5Maar als gij uw toevlucht neemt tot God, En rein en oprecht tot den Almachtige smeekt:
6Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
6Dan zal Hij van stonde af over u waken, En schenkt Hij u weer een rechtschapen gezin;
7И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
7Dan schijnt uw vroeger lot slechts gering, Wordt ver door uw nieuwe staat overtroffen.
8Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
8Ja, vraag het maar aan het voorgeslacht Geef acht op de bevinding van hun vaderen!
9Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
9Want wij zijn van gisteren, en weten niets, Ons leven op aarde is enkel een schaduw;
10Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
10Maar zij zullen u leren, het u vertellen, En woorden spreken uit hun hart:
11Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
11Schiet het riet op buiten het moeras, Groeien de biezen buiten het water?
12Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
12Het wordt afgesneden, terwijl het nog bloeit, En verdort vóór ieder ander gewas:
13Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
13Zo vergaat het allen, die God vergeten, Wordt de hoop van de bozen te schande!
14Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
14Een herfstdraad is zijn vertrouwen, Zijn toeverlaat een spinneweb;
15Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
15Hij steunt op zijn web, maar dit houdt het niet uit, Hij grijpt het vast, maar het houdt geen stand.
16Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
16Vol sappen staat hij in de zon, Zijn ranken verspreiden zich over zijn hof;
17Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
17Zijn wortels kronkelen zich over het grint, En tussen de stenen grijpt hij zich vast.
18Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
18Maar rukt men hem weg van zijn plaats, Dan verloochent ze hem:ik heb u nooit gezien!
19Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
19Zo vergaat zijn leven door de mot Uit het stof ervan schieten anderen op.
20Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
20Neen, God verwerpt den brave niet, En reikt den boze geen hand.
21Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
21Nog wordt uw mond met lachen vervuld, En uw lippen met jubel;
22Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
22Maar uw haters worden met schande bedekt, De tent der bozen verdwijnt!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.