Јов 32
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
1Toen deze drie mannen het hadden opgegeven, Job te antwoorden, omdat hij zich in hun ogen gerechtvaardigd had,
2А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
2ontbrandde de toorn van Elihoe den zoon van Barakel, den Boeziet, uit het geslacht van Ram. Tegen Job ontbrandde zijn toorn, omdat hij zich tegenover God in het gelijk had gesteld;
3и на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
3tegen zijn drie vrienden ontbrandde zijn toorn, omdat zij het juiste antwoord niet hadden gevonden, en daardoor God hadden beschuldigd.
4Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
4Zolang zij met Job spraken, had Elihoe gewacht, omdat zij ouder waren dan hij.
5Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
5Maar nu Elihoe bemerkte, dat er uit de mond van de drie mannen geen antwoord meer kwam, ontbrandde zijn toorn.
6И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
6En Elihoe, de zoon van Barakel, den Boeziet, nam het woord en sprak: Ik ben jong van dagen, En gij zijt bejaard; Daarom was ik beschroomd en bevreesd, U mijn mening te zeggen.
7Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
7Ik dacht: Laat de ouderdom spreken, De hoge leeftijd de wijsheid verkonden!
8Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
8Maar het is Gods geest in den mens, De adem van den Almachtige, die hem inzicht verleent;
9Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
9Het zijn dus niet de bejaarden, die wijs zijn, Niet de grijsaards, die weten wat recht is.
10Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
10Daarom zeg ik: Luistert naar mij; Ik zal u verkonden, wat ik weet.
11Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
11Zie, ik heb gewacht op wat gij zoudt zeggen, En geluisterd naar uw betoog; Tot gij de juiste woorden zoudt vinden,
12Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
12Heb ik u al mijn aandacht gewijd. Maar zie, niemand van u heeft Job weerlegd, Niemand zijn betoog beantwoord!
13Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
13Zegt nu niet: We zijn op de wijsheid gestuit God, geen mens kan hem verslaan!
14Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
14Tegen mij heeft hij nog geen bewijzen gebracht, En met de uwen weerleg ik hem niet.
15Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
15Zij zijn verslagen, weten niets meer te zeggen, De woorden laten hen in de steek.
16Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
16Ik heb gewacht, maar zij spreken niet, Ze staan daar, en hebben geen antwoord meer;
17Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
17Nu wil ik antwoorden op mijn beurt, Wil ik verkonden, wat ik weet!
18Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
18Want ik ben geladen met woorden, En de geest in mijn binnenste prest mij er toe.
19Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
19Zie, mijn geest is als wijn, die niet kan gisten, En die nieuwe zakken doet bersten;
20Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
20Ik moet spreken, om wat lucht te krijgen, Mijn lippen openen, en antwoord geven.
21Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
21Ik wil niemand naar de ogen zien, En niemand vleien, wie het ook is;
22Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
22Want ik heb geen verstand van vleierij: Mijn Schepper rukte mij dan aanstonds weg!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.