Јов 32
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
1Когда те три мужа перестали отвечать Иову, потому что он был прав в глазах своих,
2А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
2тогда воспылал гнев Елиуя, сына Варахиилова, Вузитянина из племени Рамова: воспылал гнев его на Иова за то, что он оправдывал себя больше, нежели Бога,
3и на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
3а на трех друзей его воспылал гнев его за то, что они не нашли, что отвечать, а между тем обвиняли Иова.
4Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
4Елиуй ждал, пока Иов говорил, потому что они летами были старше его.
5Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
5Когда же Елиуй увидел, что нет ответа в устах тех трех мужей, тогда воспылал гнев его.
6И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
6И отвечал Елиуй, сын Варахиилов, Вузитянин, и сказал: я молод летами, а вы - старцы; поэтому я робел и боялся объявлять вам мое мнение.
7Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
7Я говорил сам себе: пусть говорят дни, и многолетие поучает мудрости.
8Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
8Но дух в человеке и дыхание Вседержителя дает ему разумение.
9Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
9Не многолетние только мудры, и не старики разумеют правду.
10Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
10Поэтому я говорю: выслушайте меня, объявлю вам мое мнение и я.
11Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
11Вот, я ожидал слов ваших,- вслушивался в суждения ваши, доколе вы придумывали, что сказать.
12Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
12Я пристально смотрел на вас, и вот никто из вас не обличает Иова и не отвечает на слова его.
13Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
13Не скажите: мы нашли мудрость: Бог опровергнет его, а не человек.
14Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
14Если бы он обращал слова свои ко мне, то я не вашими речами отвечал бы ему.
15Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
15Испугались, не отвечают более; перестали говорить.
16Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
16И как я ждал, а они не говорят, остановились и не отвечают более,
17Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
17то и я отвечу с моей стороны, объявлю мое мнение и я,
18Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
18ибо я полон речами, и дух во мне теснит меня.
19Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
19Вот, утроба моя, как вино неоткрытое: она готова прорваться, подобно новым мехам.
20Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
20Поговорю, и будет легче мне; открою уста мои и отвечу.
21Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
21На лице человека смотреть не буду и никакому человеку льстить не стану,
22Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
22потому что я не умею льстить: сейчас убей меня, Творец мой.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.