Јов 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
1И отвечал Вилдад Савхеянин и сказал:
2Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
2долго ли ты будешь говорить так? - слова уст твоих бурный ветер!
3Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
3Неужели Бог извращает суд, и Вседержитель превращает правду?
4Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
4Если сыновья твои согрешили пред Ним, то Он и предал их в руку беззакония их.
5А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
5Если же ты взыщешь Бога и помолишься Вседержителю,
6Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
6и если ты чист и прав, то Он ныне же встанет над тобою и умиротворит жилище правды твоей.
7И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
7И если вначале у тебя было мало, то впоследствии будет весьма много.
8Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
8Ибо спроси у прежних родов и вникни в наблюдения отцов их;
9Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
9а мы - вчерашние и ничего не знаем, потому что наши дни на земле тень.
10Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
10Вот, они научат тебя, скажут тебе и от сердца своего произнесут слова:
11Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
11поднимается ли тростник без влаги? растет ли камыш без воды?
12Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
12Еще он в свежести своей и не срезан, а прежде всякой травы засыхает.
13Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
13Таковы пути всех забывающих Бога, и надежда лицемера погибнет;
14Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
14упование его подсечено, и уверенность его - дом паука.
15Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
15Обопрется о дом свой и не устоит; ухватится за него и не удержится.
16Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
16Зеленеет он пред солнцем, за сад простираются ветви его;
17Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
17в кучу камней вплетаются корни его, между камнями врезываются.
18Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
18Но когда вырвут его с места его, оно откажется от него: “я не видало тебя!”
19Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
19Вот радость пути его! а из земли вырастают другие.
20Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
20Видишь, Бог не отвергает непорочного и не поддерживает руки злодеев.
21Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
21Он еще наполнит смехом уста твои и губы твои радостным восклицанием.
22Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
22Ненавидящие тебя облекутся в стыд, и шатра нечестивых не станет.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.