Јов 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
1Вот, все это видело око мое, слышало ухо мое и заметило для себя.
2Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
2Сколько знаете вы, знаю и я: не ниже я вас.
3Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
3Но я к Вседержителю хотел бы говорить и желал бы состязаться с Богом.
4Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
4А вы сплетчики лжи; все вы бесполезные врачи.
5О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
5О, если бы вы только молчали! это было бы вменено вам в мудрость.
6Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
6Выслушайте же рассуждения мои и вникните в возражение уст моих.
7Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
7Надлежало ли вам ради Бога говорить неправду и для Него говорить ложь?
8Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
8Надлежало ли вам быть лицеприятными к Нему и за Бога так препираться?
9Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
9Хорошо ли будет, когда Он испытает вас? Обманете ли Его, как обманывают человека?
10Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
10Строго накажет Он вас, хотя вы и скрытно лицемерите.
11Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
11Неужели величие Его не устрашает вас, и страх Его не нападает на вас?
12Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
12Напоминания ваши подобны пеплу; оплоты ваши - оплоты глиняные.
13Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
13Замолчите предо мною, и я буду говорить, что бы ни постигло меня.
14Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
14Для чего мне терзать тело мое зубами моими и душу мою полагать в руку мою?
15Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
15Вот, Он убивает меня, но я буду надеяться; я желал бы только отстоять пути мои пред лицом Его!
16И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
16И это уже в оправдание мне, потому что лицемер не пойдет пред лице Его!
17Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
17Выслушайте внимательно слово мое и объяснение мое ушами вашими.
18Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
18Вот, я завел судебное дело: знаю, что буду прав.
19Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
19Кто в состоянии оспорить меня? Ибо я скоро умолкну и испущу дух.
20Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
20Двух только вещей не делай со мною, и тогда я не буду укрываться от лица Твоего:
21Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
21удали от меня руку Твою, и ужас Твой да не потрясает меня.
22Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
22Тогда зови, и я буду отвечать, или буду говорить я, а Ты отвечай мне.
23Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
23Сколько у меня пороков и грехов? покажи мне беззаконие мое и грех мой.
24Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
24Для чего скрываешь лице Твое и считаешь меня врагом Тебе?
25Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
25Не сорванный ли листок Ты сокрушаешь и не сухую ли соломинку преследуешь?
26Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
26Ибо Ты пишешь на меня горькое и вменяешь мне грехи юности моей,
27И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
27и ставишь в колоду ноги мои и подстерегаешь все стези мои,- гонишься по следам ног моих.
28А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
28А он, как гниль, распадается, как одежда, изъеденная молью.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.