Јов
Chapter 16
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Synodal Translatio…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А Јов одговори и рече:
1И отвечал Иов и сказал:
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
2слышал я много такого; жалкие утешители все вы!
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
3Будет ли конец ветреным словам? и что побудило тебя так отвечать?
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
4И я мог бы так же говорить, как вы, если бы душа ваша была на месте души моей; ополчался бы на вас словами и кивал бы на вас головою моею;
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
5подкреплял бы вас языком моим и движением губ утешал бы.
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
6Говорю ли я, не утоляется скорбь моя; перестаю ли, что отходит от меня?
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
7Но ныне Он изнурил меня. Ты разрушил всю семью мою.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
8Ты покрыл меня морщинами во свидетельство против меня; восстает на меня изможденность моя, в лицо укоряет меня.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
9Гнев Его терзает и враждует против меня, скрежещет на меня зубами своими; неприятель мой острит на меня глаза свои.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
10Разинули на меня пасть свою; ругаясь бьют меня по щекам; все сговорились против меня.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
11Предал меня Бог беззаконнику и в руки нечестивым бросил меня.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
12Я был спокоен, но Он потряс меня; взял меня за шею и избил меня и поставил меня целью для Себя.
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
13Окружили меня стрельцы Его; Он рассекает внутренности мои и не щадит, пролил на землю желчь мою,
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
14пробивает во мне пролом за проломом, бежит на меня, как ратоборец.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
15Вретище сшил я на кожу мою и в прах положил голову мою.
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
16Лицо мое побагровело от плача, и на веждах моих тень смерти,
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
17при всем том, что нет хищения в руках моих, и молитва моя чиста.
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
18Земля! не закрой моей крови, и да не будет места воплю моему.
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
19И ныне вот на небесах Свидетель мой, и Заступник мой в вышних!
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
20Многоречивые друзья мои! К Богу слезит око мое.
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
21О, если бы человек мог иметь состязание с Богом, как сын человеческий с ближним своим!
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
22Ибо летам моим приходит конец, и я отхожу в путь невозвратный.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.