Јов
Chapter 30
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Synodal Translatio…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
1А ныне смеются надо мною младшие меня летами, те, которых отцов я не согласился бы поместить с псами стад моих.
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
2И сила рук их к чему мне? Над ними уже прошло время.
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
3Бедностью и голодом истощенные, они убегают в степь безводную, мрачную и опустевшую;
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
4щиплют зелень подле кустов, и ягоды можжевельника - хлеб их.
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
5Из общества изгоняют их, кричат на них, как на воров,
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
6чтобы жили они в рытвинах потоков, в ущельях земли и утесов.
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
7Ревут между кустами, жмутся под терном.
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
8Люди отверженные, люди без имени, отребье земли!
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
9Их-то сделался я ныне песнью и пищею разговора их.
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
10Они гнушаются мною, удаляются от меня и не удерживаются плевать пред лицом моим.
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
11Так как Он развязал повод мой и поразил меня, то они сбросили с себя узду пред лицом моим.
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
12С правого боку встает это исчадие, сбивает меня с ног, направляет гибельные свои пути ко мне.
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
13А мою стезю испортили: все успели сделать к моей погибели, не имея помощника.
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
14Они пришли ко мне, как сквозь широкий пролом; с шумом бросились на меня.
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
15Ужасы устремились на меня; как ветер, развеялось величие мое, и счастье мое унеслось, как облако.
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
16И ныне изливается душа моя во мне: дни скорби объяли меня.
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
17Ночью ноют во мне кости мои, и жилы мои не имеют покоя.
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
18С великим трудом снимается с меня одежда моя; края хитона моего жмут меня.
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
19Он бросил меня в грязь, и я стал, как прах и пепел.
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
20Я взываю к Тебе, и Ты не внимаешь мне,- стою, а Ты только смотришь на меня.
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
21Ты сделался жестоким ко мне, крепкою рукою враждуешь против меня.
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
22Ты поднял меня и заставил меня носиться по ветру и сокрушаешь меня.
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
23Так, я знаю, что Ты приведешь меня к смерти и в дом собрания всех живущих.
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
24Верно, Он не прострет руки Своей на дом костей: будут ли они кричать при своем разрушении?
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
25Не плакал ли я о том, кто был в горе? не скорбела ли душа моя о бедных?
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
26Когда я чаял добра, пришло зло; когда ожидал света, пришла тьма.
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
27Мои внутренности кипят и не перестают; встретили меня дни печали.
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
28Я хожу почернелый, но не от солнца; встаю в собрании и кричу.
29Брат постах змајевима и друг совама.
29Я стал братом шакалам и другом страусам.
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
30Моя кожа почернела на мне, и кости мои обгорели от жара.
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
31И цитра моя сделалась унылою, и свирель моя - голосом плачевным.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.