Јов 30
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
1MAS ahora los más mozos de días que yo, se ríen de mí; cuyos padres yo desdeñara ponerlos con los perros de mi ganado.
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
2Porque ¿para qué yo habría menester la fuerza de sus manos, en los cuales había perecido con el tiempo?
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
3Por causa de la pobreza y del hambre andaban solos; huían á la soledad, á lugar tenebroso, asolado y desierto.
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
4Que cogían malvas entre los arbustos, y raíces de enebro para calentarse.
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
5Eran echados de entre las gentes , y todos les daban grita como al ladrón.
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
6Habitaban en las barrancas de los arroyos, en las cavernas de la tierra, y en las rocas.
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
7Bramaban entre las matas, y se reunían debajo de las espinas.
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
8Hijos de viles, y hombres sin nombre, más bajos que la misma tierra.
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
9Y ahora yo soy su canción, y he sido hecho su refrán.
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
10Abomínanme, aléjanse de mí, y aun de mi rostro no detuvieron su saliva.
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
11Porque Dios desató mi cuerda, y me afligió, por eso se desenfrenaron delante de mi rostro.
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
12A la mano derecha se levantaron los jóvenes; empujaron mis pies, y sentaron contra mí las vías de su ruina.
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
13Mi senda desbarataron, aprovecháronse de mi quebrantamiento, contra los cuales no hubo ayudador.
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
14Vinieron como por portillo ancho, revolviéronse á mi calamidad.
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
15Hanse revuelto turbaciones sobre mí; combatieron como viento mi alma, y mi salud pasó como nube.
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
16Y ahora mi alma está derramada en mí; días de aflicción me han aprehendido.
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
17De noche taladra sobre mí mis huesos, y mis pulsos no reposan.
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
18Con la grande copia de materia mi vestidura está demudada; cíñeme como el cuello de mi túnica.
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
19Derribóme en el lodo, y soy semejante al polvo y á la ceniza.
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
20Clamo á ti, y no me oyes; preséntome, y no me atiendes.
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
21Haste tornado cruel para mí: con la fortaleza de tu mano me amenazas.
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
22Levantásteme, é hicísteme cabalgar sobre el viento, y disolviste mi sustancia.
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
23Porque yo conozco que me reduces á la muerte; y á la casa determinada á todo viviente.
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
24Mas él no extenderá la mano contra el sepulcro; ¿clamarán los sepultados cuando él los quebrantare?
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
25¿No lloré yo al afligido? Y mi alma ¿no se entristeció sobre el menesteroso?
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
26Cuando esperaba yo el bien, entonces vino el mal; y cuando esperaba luz, la oscuridad vino.
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
27Mis entrañas hierven, y no reposan; días de aflicción me han sobrecogido.
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
28Denegrido ando, y no por el sol: levantádome he en la congregación, y clamado.
29Брат постах змајевима и друг совама.
29He venido á ser hermano de los dragones, y compañero de los buhos.
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
30Mi piel está denegrida sobre mí, y mis huesos se secaron con ardentía.
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
31Y hase tornado mi arpa en luto, y mi órgano en voz de lamentadores.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.