Јов 41
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
1¿SACARÁS tú al leviathán con el anzuelo, ó con la cuerda que le echares en su lengua?
2Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
2¿Pondrás tú garfio en sus narices, y horadarás con espinas su quijada?
3Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
3¿Multiplicará él ruegos para contigo? ¿hablaráte él lisonjas?
4Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
4¿Hará concierto contigo para que lo tomes por siervo perpetuo?
5Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
5¿Jugarás tú con él como con pájaro, ó lo atarás para tus niñas?
6Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
6¿Harán de él banquete los compañeros? ¿partiránlo entre los mercaderes?
7Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
7¿Cortarás tú con cuchillo su cuero, ó con asta de pescadores su cabeza?
8Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
8Pon tu mano sobre él; te acordarás de la batalla, y nunca más tornarás.
9Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
9He aquí que la esperanza acerca de él será burlada: porque aun á su sola vista se desmayarán.
10Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
10Nadie hay tan osado que lo despierte: ¿quién pues podrá estar delante de mí?
11Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
11¿Quién me ha anticipado, para que yo restituya? Todo lo que hay debajo del cielo es mío.
12Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
12Yo no callaré sus miembros, ni lo de sus fuerzas y la gracia de su disposición.
13У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
13¿Quién descubrirá la delantera de su vestidura? ¿quién se llegará á él con freno doble?
14Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
14¿Quién abrirá las puertas de su rostro? Los órdenes de sus dientes espantan.
15Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
15La gloria de su vestido son escudos fuertes, cerrados entre sí estrechamente.
16Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
16El uno se junta con el otro, que viento no entra entre ellos.
17Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
17Pegado está el uno con el otro, están trabados entre sí, que no se pueden apartar.
18Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
18Con sus estornudos encienden lumbre, y sus ojos son como los párpados del alba.
19Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
19De su boca salen hachas de fuego; centellas de fuego proceden.
20Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
20De sus narices sale humo, como de una olla ó caldero que hierve.
21Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
21Su aliento enciende los carbones, y de su boca sale llama.
22Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
22En su cerviz mora la fortaleza, y espárcese el desaliento delante de él.
23За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
23Las partes momias de su carne están apretadas: están en él firmes, y no se mueven.
24Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
24Su corazón es firme como una piedra, y fuerte como la muela de abajo.
25Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
25De su grandeza tienen temor los fuertes, y á causa de su desfallecimiento hacen por purificarse.
no verse 26 in this text
26Cuando alguno lo alcanzare, ni espada, ni lanza, ni dardo, ni coselete durará.
no verse 27 in this text
27El hierro estima por pajas, y el acero por leño podrido.
no verse 28 in this text
28Saeta no le hace huir; las piedras de honda se le tornan aristas.
no verse 29 in this text
29Tiene toda arma por hojarascas, y del blandir de la pica se burla.
no verse 30 in this text
30Por debajo tiene agudas conchas; Imprime su agudez en el suelo.
no verse 31 in this text
31Hace hervir como una olla la profunda mar, y tórnala como una olla de ungüento.
no verse 32 in this text
32En pos de sí hace resplandecer la senda, que parece que la mar es cana.
no verse 33 in this text
33No hay sobre la tierra su semejante, hecho para nada temer.
no verse 34 in this text
34Menosprecia toda cosa alta: es rey sobre todos los soberbios.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.