Јов 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1А Јов одговори и рече:
1Y RESPONDIÓ Job, y dijo:
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
2¿Hasta cuándo angustiaréis mi alma, y me moleréis con palabras?
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
3Ya me habéis vituperado diez veces: ¿no os avergonzáis de descomediros delante de mí?
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
4Sea así que realmente haya yo errado, conmigo se quedará mi yerro.
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
5Mas si vosotros os engrandeciereis contra mí, y adujereis contra mí mi oprobio,
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
6Sabed ahora que Dios me ha trastornado, y traído en derredor su red sobre mí.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
7He aquí yo clamaré agravio, y no seré oído: daré voces, y no habrá juicio.
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
8Cercó de vallado mi camino, y no pasaré; y sobre mis veredas puso tinieblas.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
9Hame despojado de mi gloria, y quitado la corona de mi cabeza.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
10Arruinóme por todos lados, y perezco; y ha hecho pasar mi esperanza como árbol arrancado .
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
11E hizo inflamar contra mí su furor, y contóme para sí entre sus enemigos.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
12Vinieron sus ejércitos á una, y trillaron sobre mí su camino, y asentaron campo en derredor de mi tienda.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
13Hizo alejar de mí mis hermanos, y positivamente se extrañaron de mí mis conocidos.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
14Mis parientes se detuvieron, y mis conocidos se olvidaron de mí.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
15Los moradores de mi casa y mis criadas me tuvieron por extraño: forastero fuí yo en sus ojos.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
16Llamé á mi siervo, y no respondió; de mi propia boca le suplicaba.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
17Mi aliento vino á ser extraño á mi mujer, aunque por los hijos de mis entrañas le rogaba.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
18Aun los muchachos me menospreciaron: en levantándome, hablaban contra mí.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
19Todos mis confidentes me aborrecieron; y los que yo amaba, se tornaron contra mí.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
20Mi cuero y mi carne se pegaron á mis huesos; y he escapado con la piel de mis dientes.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
21Oh vosotros mis amigos, tened compasión de mí, tened compasión de mí; porque la mano de Dios me ha tocado.
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
22¿Por qué me perseguís como Dios, y no os hartáis de mis carnes?
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
23¡Quién diese ahora que mis palabras fuesen escritas! ¡quién diese que se escribieran en un libro!
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
24¡Que con cincel de hierro y con plomo fuesen en piedra esculpidas para siempre!
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
25Yo sé que mi Redentor vive, y al fin se levantará sobre el polvo:
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
26Y después de deshecha esta mi piel, aun he de ver en mi carne á Dios;
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
27Al cual yo tengo de ver por mí, y mis ojos lo verán, y no otro, aunque mis riñones se consuman dentro de mí.
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
28Mas debierais decir: ¿Por qué lo perseguimos? ya que la raíz del negocio en mí se halla.
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
29Temed vosotros delante de la espada; porque sobreviene el furor de la espada á causa de las injusticias, para que sepáis que hay un juicio.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.