Јов 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Јов одговори и рече:
1Йов а луат кувынтул ши а зис:
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
2„Пынэ кынд ымь вець ынтриста суфлетул ши мэ вець здроби ку кувынтэриле воастре?
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
3Ятэ кэ де зече орь м-аць батжокорит. Ну вэ есте рушине сэ вэ пуртаць аша?
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
4Дакэ ам пэкэтуит ку адевэрат, нумай еу сунт рэспунзэтор де ачаста.
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
5Кредець кэ мэ путець луа де сус? Кредець кэ мь-аць доведит кэ сунт виноват?
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
6Атунч, сэ штиць кэ Думнезеу мэ урмэреште ши мэ ынвелеште ку лацул Луй.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
7Ятэ, цип де силничие, ши нимень ну рэспунде; чер дрептате, ши дрептате ну есте!
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
8Мь-а тэят орьче ешире ши ну пот трече; а рэспындит ынтунерик пе кэрэриле меле.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
9М-а деспуят де слава мя, мь-а луат кунуна де пе кап,
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
10м-а здробит дин тоате пэрциле ши пер, мь-а смулс нэдеждя ка пе ун копак.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
11С-а апринс де мыние ымпотрива мя, С-а пуртат ку мине ка ши ку ун врэжмаш.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
12Оштиле Луй ау порнит деодатэ ынаинте, шь-ау кроит друм пынэ ла мине ши ау тэбэрыт ын журул кортулуй меу.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
13А депэртат пе фраций мей де ла мине, ши приетений мей с-ау ынстрэинат де мине.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
14Руделе меле м-ау пэрэсит, ши чей май де апроапе ай мей м-ау уйтат.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
15Касничий мей ши слуӂиле меле мэ привеск ка пе ун стрэин, ын окий лор сунт ун некуноскут.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
16Кем пе робул меу, ши ну рэспунде; ыл рог ку гура мя, ши деӂяба.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
17Суфларя мя а ажунс несуферитэ невестей меле ши духоаря мя а ажунс несуферитэ фиилор мамей меле.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
18Пынэ ши копиий мэ диспрецуеск: дакэ мэ скол, ей мэ окэрэск.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
19Ачея ын каре мэ ынкредям мэ урэск, ачея пе каре ый юбям с-ау ынторс ымпотрива мя.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
20Оаселе ми се цин де пеле ши де карне; ну мь-а май рэмас декыт пеля де пе динць.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
21Фие-вэ милэ, фие-вэ милэ де мине, приетений мей! Кэч мына луй Думнезеу м-а ловит.
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
22Де че мэ урмэриць ка Думнезеу? Ши ну вэ май сэтураць де карня мя?
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
23О! Аш вря ка ворбеле меле сэ фие скрисе, сэ фие скрисе ынтр-о карте;
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
24аш вря сэ фие сэпате ку ун прибой де фер ши ку плумб ын стынкэ пе вечие…
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
25Дар штиу кэ Рэскумпэрэторул меу есте виу ши кэ Се ва ридика ла урмэ пе пэмынт.
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
26Кяр дакэ ми се ва нимичи пеля ши кяр дакэ ну вой май авя карне, вой ведя тотушь пе Думнезеу.
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
27Ыл вой ведя ши-мь ва фи биневоитор; окий мей Ыл вор ведя, ши ну ай алтуя. Суфлетул меу тынжеште де дорул ачеста ынэунтрул меу.
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
28Атунч вець зиче: ‘Пентру че-л урмэрям ной?’ Кэч дрептатя причиний меле ва фи куноскутэ.
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
29Темеци-вэ де сабие, кэч педепселе дате ку сабия сунт грозаве! Ши сэ штиць кэ есте о жудекатэ.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.