Јов 17

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

1Ми се перде суфларя, ми се стинг зилеле, мэ аштяптэ мормынтул.

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

2Сунт ынконжурат де батжокориторь, ши окюл меу требуе сэ привяскэ спре окэриле лор.

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

3Пуне-Те сингур зэлог пентру мине ынаинтя Та; алтфел, чине ар путя рэспунде пентру мине?

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

4Кэч ле-ай ынкуят инима ын фаца причеперий. Де ачея нич ну-й вей лэса сэ бируе.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

5Чине дэ пе приетень сэ фие прэдаць, копиилор ачелуя ли се вор топи окий.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

6М-а фэкут де басмул оаменилор ши ка унул пе каре-л скуйпь ын фацэ!

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

7Окюл ми се ынтунекэ де дурере; тоате мэдулареле меле сунт ка о умбрэ.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

8Оамений фэрэ приханэ сунт ынмэрмуриць де ачаста, ши чел невиноват се рэскоалэ ымпотрива челуй нелеӂюит.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

9Чел фэрэ приханэ рэмыне тотушь таре пе каля луй, чел ку мыниле курате се ынтэреште тот май мулт.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

10Дар вой, тоць, ынтоарчеци-вэ, вениць ярэшь ку кувынтэриле воастре, ши вэ вой арэта кэ ынтре вой ничунул ну е ынцелепт.

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

11Че! Ми с-ау дус зилеле, ми с-ау нимичит плануриле, плануриле ачеля фэкуте ку атыта юбире ын инима мя…

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

12Ши ей май спун кэ ноаптя есте зи, кэ се апропие лумина, кынд ынтунерикул а ши венит!

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

13Кынд Локуинца морцилор о аштепт ка локуинцэ, кынд ын ынтунерик ымь вой ынэлца кулкушул;

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

14кынд стриг гропий: ‘Ту ешть татэл меу!’ Ши вермилор: ‘Вой сунтець мама ши сора мя!’

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

15Унде май есте атунч нэдеждя мя? Ши чине май поате ведя нэдеждя мя?

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

16Еа се ва коборы ку мине ла порциле Локуинцей морцилор, кынд вом мерӂе ымпреунэ сэ не одихним ын цэрынэ.”

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.