Јов 17

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Smith–Van Dyck Arabic Bible (فان دايك)

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

1«رُوحِي تَلِفَتْ. أَيَّامِي ٱنْطَفَأَتْ. إِنَّمَا ٱلْقُبُورُ لِي.

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

2«لَوْلَا ٱلْمُخَاتِلُونَ عِنْدِي، وَعَيْنِي تَبِيتُ عَلَى مُشَاجَرَاتِهِمْ.

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

3كُنْ ضَامِنِي عِنْدَ نَفْسِكَ. مَنْ هُوَ ٱلَّذِي يُصَفِّقُ يَدِي؟

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

4لِأَنَّكَ مَنَعْتَ قَلْبَهُمْ عَنِ ٱلْفِطْنَةِ، لِأَجْلِ ذَلِكَ لَا تَرْفَعُهُمُ.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

5ٱلَّذِي يُسَلِّمُ ٱلْأَصْحَابَ لِلسَّلْبِ، تَتْلَفُ عُيُونُ بَنِيهِ.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

6أَوْقَفَنِي مَثَلًا لِلشُّعُوبِ، وَصِرْتُ لِلْبَصْقِ فِي ٱلْوَجْهِ.

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

7كَلَّتْ عَيْنِي مِنَ ٱلْحُزْنِ، وَأَعْضَائِي كُلُّهَا كَٱلظِّلِّ.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

8يَتَعَجَّبُ ٱلْمُسْتَقِيمُونَ مِنْ هَذَا، وَٱلْبَرِئُ يَنْتَهِضُ عَلَى ٱلْفَاجِرِ.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

9أَمَّا ٱلصِّدِّيقُ فَيَسْتَمْسِكُ بِطَرِيقِهِ، وَٱلطَّاهِرُ ٱلْيَدَيْنِ يَزْدَادُ قُوَّةً.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

10«وَلَكِنِ ٱرْجِعُوا كُلُّكُمْ وَتَعَالَوْا، فَلَا أَجِدُ فِيكُمْ حَكِيمًا.

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

11أَيَّامِي قَدْ عَبَرَتْ. مَقَاصِدِي، إِرْثُ قَلْبِي، قَدِ ٱنْتَزَعَتْ.

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

12يَجْعَلُونَ ٱللَّيْلَ نَهَارًا، نُورًا قَرِيبًا لِلظُّلْمَةِ.

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

13إِذَا رَجَوْتُ ٱلْهَاوِيَةَ بَيْتًا لِي، وَفِي ٱلظَّلَامِ مَهَّدْتُ فِرَاشِي،

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

14وَقُلْتُ لِلْقَبْرِ: أَنْتَ أَبِي، وَلِلدُّودِ: أَنْتَ أُمِّي وَأُخْتِي،

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

15فَأَيْنَ إِذًا آمَالِي؟ آمَالِي، مَنْ يُعَايِنُهَا؟

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

16تَهْبِطُ إِلَى مَغَالِيقِ ٱلْهَاوِيَةِ إِذْ تَرْتَاحُ مَعًا فِي ٱلتُّرَابِ».

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.