Јов 17

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Diodati Bibbia 1885

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

1Il mio spirito si dissolve, I miei giorni sono spenti, I sepolcri mi aspettano .

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

2Non ho io appresso di me degli schernitori? E l'occhio mio non dev'egli sopportare le loro provocazioni?

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

3Deh! metti pegno , dammi sicurtà per piatir teco; Chi sarà colui che mi toccherà nella mano?

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

4Perciocchè, quant'è a costoro , tu hai nascosto il senno al cuor loro, E però tu non li innalzerai.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

5Di chi parla fra gli amici per lusinga Anche gli occhi de' figliuoli saranno consumati.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

6Egli mi ha posto per servir di proverbio a' popoli, Ed io sono pubblicamente menato attorno in sul tamburo.

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

7E l'occhio mio è tutto raggrinzato di sdegno, E tutte le mie membra son simili ad un'ombra.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

8Gli uomini diritti stupiranno di questo, E l'innocente se ne commoverà per cagion dell'ipocrita.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

9Ma pure il giusto si atterrà alla sua via, E colui ch'è puro di mani vie più si raffermerà.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

10Or ravvedetevi pure voi tutti, e poi venite; Non troverò io alcun savio fra voi?

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

11I miei giorni son passati via; I miei disegni, i proponimenti del mio cuore son rotti.

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

12La notte mi è cangiata in giorno, La luce è di presso seguita dalle tenebre.

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

13Se io mi trattengo di speranza, il sepolcro sarà la mia casa, Io farò il mio letto nelle tenebre.

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

14Già ho gridato alla fossa: Tu sei mio padre; Ed a' vermini: Voi siete la madre, e la sorella mia.

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

15Ed ove è ora la mia speranza? Sì, la mia speranza? chi la potrà vedere?

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

16Le mie speranze scenderanno nel fondo del sepolcro; Conciossiachè il riposo di tutti ugualmente sia nella polvere.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.