Јов 17

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Kralice Bible (1613)

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

1Dýchání mé ruší se, dnové moji hynou, hrobu blízký jsem.

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

2Jistě posměvači jsou u mne, a pro jejich mne kormoucení nepřichází ani sen na oči mé.

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

3Postav mi, prosím, rukojmě za sebe; kdo jest ten, nechť mi na to ruky podá.

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

4Nebo srdce jejich přikryl jsi, aby nerozuměli, a protož jich nepovýšíš.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

5Kdož pochlebuje bližním, oči synů jeho zhynou.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

6Jistě vystavil mne za přísloví lidem, a za divadlo všechněm,

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

7Tak že pro žalost pošly oči mé, a oudové moji všickni stínu jsou podobni.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

8Užasnouť se nad tím upřímí, a však nevinný proti pokrytci vždy se zsilovati bude.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

9Přídržeti se bude, pravím, spravedlivý cesty své, a ten, jenž jest čistých rukou, posilní se více.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

10Tolikéž i vy všickni obraťte se, a poďte, prosím; neboť nenacházím mezi vámi moudrého.

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

11Dnové moji pomíjejí, myšlení má mizejí, přemyšlování, pravím, srdce mého.

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

12Noc mi obracejí v den, a světla denního ukracují pro přítomnost temností.

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

13Abych pak čeho i očekával, hrob bude dům můj, ve tmě usteli ložce své.

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

14Jámu nazovu otcem svým, matkou pak a sestrou svou červy.

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

15Kdež jest tedy očekávání mé? A kdo to, čím bych se troštoval, spatří?

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

16Do skrýší hrobu sstoupí, poněvadž jest všechněm v prachu země odpočívati.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.