Јов 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1А Јов одговори и рече:
1Tedy odpověděv Job, řekl:
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
2Dokudž trápiti budete duši mou, a dotírati na mne řečmi svými?
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
3Již na desetkrát zhaněli jste mne, aniž se stydíte, že se zatvrzujete proti mně.
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
4Ale nechť jest tak, že jsem zbloudil, při mně zůstane blud můj.
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
5Jestliže se pak vždy proti mně siliti chcete, a obviňujíc mne, za pomoc sobě bráti proti mně potupu mou:
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
6Tedy vězte, že Bůh podvrátil mne, a sítí svou otáhl mne.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
7Nebo aj, volám-li pro nátisk, nemám vyslyšení; křičím-li, není rozsouzení.
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
8Cestu mou zapletl tak, abych nikoli projíti nemohl, a stezky mé temnostmi zastřel.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
9Slávu mou se mne strhl, a sňal korunu s hlavy mé.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
10Zpodvracel mne všudy vůkol, abych zahynul, a vyvrátil jako strom naději mou.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
11Nadto zažžel proti mně prchlivost svou, a přičtl mne mezi nepřátely své.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
12Pročež přitáhše houfové jeho, učinili sobě ke mně cestu, a vojensky se položili okolo stanu mého.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
13Bratří mé ode mne vzdálil, a známí moji všelijak se mne cizí.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
14Opustili mne příbuzní moji, a známí moji zapomenuli se na mne.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
15Podruhové domu mého a děvky mé za cizího mne mají, cizozemec jsem před očima jejich.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
16Na služebníka svého volám, ale neozývá se, i když ho ústy svými pěkně prosím.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
17Dýchání mého štítí se manželka má, ačkoli pokorně jí prosím, pro dítky života mého.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
18Nadto i ti nejšpatnější pohrdají mnou; i když povstanu, utrhají mi.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
19V ošklivost mne sobě vzali všickni rádcové moji, a ti, kteréž miluji, obrátili se proti mně.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
20K kůži mé jako k masu mému přilnuly kosti mé, kůže při zubích mých toliko v cele zůstala.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
21Slitujte se nade mnou, slitujte se nade mnou, vy přátelé moji; nebo ruka Boží se mne dotkla.
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
22Proč mi se protivíte tak jako Bůh silný, a masem mým nemůžte se nasytiti?
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
23Ó kdyby nyní sepsány byly řeči mé, ó kdyby v knihu vepsány byly,
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
24Anobrž rafijí železnou a olovem na věčnost na skále aby vyryty byly.
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
25Ačkoli já vím, že vykupitel můj živ jest, a že v den nejposlednější nad prachem se postaví.
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
26A ač by kůži mou i tělo červi zvrtali, však vždy v těle svém uzřím Boha.
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
27Kteréhož já uzřím sobě, a oči mé spatří jej, a ne jiný, jakkoli zhynula ledví má u vnitřnosti mé.
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
28Ješto byste říci měli: I pročež ho trápíme? poněvadž základ dobré pře při mně se nalézá.
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
29Bojte se meče, nebo pomsta za nepravosti jest meč, a vězte, žeť bude soud.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.