Јов 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А Јов одговори и рече:
1И отвечал Иов и сказал:
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
2доколе будете мучить душу мою и терзать меня речами?
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
3Вот, уже раз десять вы срамили меня и не стыдитесь теснить меня.
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
4Если я и действительно погрешил, то погрешность моя при мне остается.
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
5Если же вы хотите повеличаться надо мною и упрекнуть меня позором моим,
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
6то знайте, что Бог ниспроверг меня и обложил меня Своею сетью.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
7Вот, я кричу: обида! и никто не слушает; вопию, и нет суда.
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
8Он преградил мне дорогу, и не могу пройти, и на стези мои положил тьму.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
9Совлек с меня славу мою и снял венец с головы моей.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
10Кругом разорил меня, и я отхожу; и, как дерево, Он исторг надежду мою.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
11Воспылал на меня гневом Своим и считает меня между врагами Своими.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
12Полки Его пришли вместе и направили путь свой ко мне и расположились вокруг шатра моего.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
13Братьев моих Он удалил от меня, и знающие меня чуждаются меня.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
14Покинули меня близкие мои, и знакомые мои забыли меня.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
15Пришлые в доме моем и служанки мои чужим считают меня; посторонним стал я в глазах их.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
16Зову слугу моего, и он не откликается; устами моими я должен умолять его.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
17Дыхание мое опротивело жене моей, и я должен умолять ее ради детей чрева моего.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
18Даже малые дети презирают меня: поднимаюсь, и они издеваются надо мною.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
19Гнушаются мною все наперсники мои, и те, которых я любил, обратились против меня.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
20Кости мои прилипли к коже моей и плоти моей, и я остался только с кожею около зубов моих.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
21Помилуйте меня, помилуйте меня вы, друзья мои, ибо рука Божия коснулась меня.
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
22Зачем и вы преследуете меня, как Бог, и плотью моею не можете насытиться?
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
23О, если бы записаны были слова мои! Если бы начертаны были они в книге
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
24резцом железным с оловом,- на вечное время на камне вырезаны были!
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
25А я знаю, Искупитель мой жив, и Он в последний день восставит из праха распадающуюся кожу мою сию,
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
26и я во плоти моей узрю Бога.
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
27Я узрю Его сам; мои глаза, не глаза другого, увидят Его. Истаивает сердце мое в груди моей!
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
28Вам надлежало бы сказать: зачем мы преследуем его? Как будто корень зла найден во мне.
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
29Убойтесь меча, ибо меч есть отмститель неправды, и знайте, что есть суд.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.