Јов 29
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Још настави Јов беседу своју и рече:
1И продолжал Иов возвышенную речь свою и сказал:
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
2о, если бы я был, как в прежние месяцы, как в те дни, когда Бог хранил меня,
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
3когда светильник Его светил над головою моею, и я при свете Его ходил среди тьмы;
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
4как был я во дни молодости моей, когда милость Божия была над шатром моим,
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
5когда еще Вседержитель был со мною, и дети мои вокруг меня,
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
6когда пути мои обливались молоком, и скала источала для меня ручьи елея!
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
7когда я выходил к воротам города и на площади ставил седалище свое,-
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
8юноши, увидев меня, прятались, а старцы вставали и стояли;
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
9князья удерживались от речи и персты полагали на уста свои;
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
10голос знатных умолкал, и язык их прилипал к гортани их.
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
11Ухо, слышавшее меня, ублажало меня; око видевшее восхваляло меня,
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
12потому что я спасал страдальца вопиющего и сироту беспомощного.
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
13Благословение погибавшего приходило на меня, и сердцу вдовы доставлял я радость.
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
14Я облекался в правду, и суд мой одевал меня, как мантия и увясло.
15Око бејах слепом и нога хромом.
15Я был глазами слепому и ногами хромому;
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
16отцом был я для нищих и тяжбу, которой я не знал, разбирал внимательно.
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
17Сокрушал я беззаконному челюсти и из зубов его исторгал похищенное.
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
18И говорил я: в гнезде моем скончаюсь, и дни мои будут многи, как песок;
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
19корень мой открыт для воды, и роса ночует на ветвях моих;
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
20слава моя не стареет, лук мой крепок в руке моей.
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
21Внимали мне и ожидали, и безмолвствовали при совете моем.
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
22После слов моих уже не рассуждали; речь моя капала на них.
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
23Ждали меня, как дождя, и, как дождю позднему, открывали уста свои.
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
24Бывало, улыбнусь им - они не верят; и света лица моего они не помрачали.
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
25Я назначал пути им и сидел во главе и жил как царь в кругу воинов, как утешитель плачущих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.