Јов 29
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1Још настави Јов беседу своју и рече:
1Job loh amah kah a pom te a cong tih,
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
2“Kai he hlamat kah hla bangla aka khueh tih Pathen kah khohnin bangla kai aka tuem te unim?
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
3Amah loh a hmaithoi te ka lu soah a thangthen tih amah kah vangnah nen ni a hmuep ah khaw ka caeh.
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
4Ka cavaa tue vaengah khaw ka dap ah Pathen kah baecenol la ka om.
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
5Tlungthang te kai taengah om pueng tih, ka kaepvai ka ca rhoek om.
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
6Ka khokan te suknaeng neh a hluk tih lungpang loh kai ham situi sokca a long sak.
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
7Vangpuei vongka ah ka thoeng tih toltung ah ka ngolhmuen cikngae sak.
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
8Kai m'hmuh uh vaengah cadong rhoek te thuh uh. Patong rhoek khaw thoo uh tih pai uh.
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
9Mangpa rhoek loh olthui te a phah uh tih a kut te a ka dongla a khueh uh.
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
10Rhaengsang rhoek ol te a phah tih a lai khaw a dang dongla kap.
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
11Hna loh a yaak vaengah kai n'uem tih mik loh a hmuh vaengah kai n'rhalrhing sak.
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
12Mangdaeng loh bomnah a bih tih cadah neh a taengah aka bom aka om pawt khaw ka loeih sak.
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
13Hlang milh kah yoethennah te kai soah pai tih nuhmai kah lungbuei khaw ka tamhoe sak.
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
14Duengnah te ka bai tih hnikul bangla kai n'khuk. Ka tiktamnah he ka sammuei nah ni.
15Око бејах слепом и нога хромом.
15Mikdael taengah mik la, khokhaem taengah kho la ka om.
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
16Kai tah khodaeng taengah a napa la ka om tih ming pawt kah tuituknah te ka khe pah.
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
17Boethae kah pumcu te ka thuk pah tih a no lamkah maeh te ka voeih pah.
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
18Te dongah, “Ka bu ah ka pal mako,” ka ti tih laivin bangla khohnin ka puh.
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
19Ka yung loh tui taengla a muk tih buemtui loh ka cangvuei dongah rhaeh.
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
20Ka thangpomnah ka taengah thai tih ka lii ka kut dongah tinghil.
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
21Kai taengah a hnatun uh tih a lamtawn uh dongah ka cilsuep ham kuemsuem uh.
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
22Ka ol hnukah talh uh voel pawt tih kai olthui he amih soah tla.
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
23Kai ham tah khotlan bangla a lamtawn uh tih a ka loh tlankhol bangla a ang uh.
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
24Amih taengah ka luem dae n'tangnah uh pawt tih ka maelhmai vangnah dongah khaw yalh uh pawh.
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
25Amih kah longpuei te ka coelh tih boeilu la ka ngol. Caem lakli ah manghai bangla kho ka sak tih rhahdoe cangpoem akhaw a hloep.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.