Јов
Chapter 9
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Baibal Olcim (Matu…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1А Јов одговори и рече:
1Job loh koep a doo tih,
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
2A tueng te ka ming tangloeng dae hlanghing he Pathen taengah metlam a tang thai eh?
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
3Amah te oelh ham ngaih cakhaw, anih te thawngkhat ah pakhat long pataeng a doo thai moenih.
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
4A thinko cueih tih a thadueng khaw len rhapsat. A thuung dongah anih taengah unim aka mangkhak?
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
5Tlang khaw haimo coeng tih a thintoek ah amih a maelh te khaw ming uh pawh.
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
6Diklai he a hmuen lamloh tlai tih a tung khaw tuen coeng.
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
7Khomik te a uen tih thoeng pawh, aisi khaw catui tloep a hnah.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
8Vaan ke amah bueng loh a cueh tih tuitunli kah hmuensang dongah a cawt.
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
9Ning buhol neh airhitbom khaw, tuithim tlungkawt khaw a saii neh.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
10Khenah tloel duela hno len a saii tih tae lek pawt hil ah khobaerhambae coeng.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
11Kai taeng long a pah mai akhaw ka hmu pawt tih a tinghil akhaw anih te ka yakming moenih.
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
12Paco cakhaw ulong anih a mael sak? Ulong long anih te, “Balae na saii,” a ti nah?
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
13Pathen tah a thintoek mael pawt tih Rahab aka bom rhoek khaw a hmui, a hmui ah ngam uh.
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
14Te dongah anih aisat te kai loh ka doo thai vetih a taengah ka ol ka coelh thai aya?
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
15Ka tang cakhaw kai lai aka tloek taengah ka doo thai pawt tih rhennah ni ka bih.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
16Ka khue tih kai n'doo cakhaw ka ol a hnatun tila ka tangnah moenih.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
17Hlithae neh kai kai m'phop tih lunglilungla la ka tloh ping.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
18Ka mueihla he mael hamla kai m'pae pawt dae olkhaa ni kai n'kum sak.
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
19Thadueng dongah khaw len rhapsat tih laitloeknah dongah khaw unim kai aka tuentah he?
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
20Ka ka neh ka tang akhaw ka boe hae ni, ka cuemthuek cakhaw ka kawn hae.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
21Ka cuemthuek dae ka hinglu khaw ka ming pawt tih ka hingnah khaw ka kohnue.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
22Te dongah pakhat la, “Cuemthuek neh halang khaw amah loh a khah,” a ti.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
23Rhuihet loh a duek sak buengrhuet kae vaengah ommongsitoe kah noemcainah te a tamdaeng.
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
24Diklai he halang kut ah pae tih a laitloek kah maelhmai te a khuk. Te pawt koinih amah te unim?
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
25Ka khohnin khaw aka yong lakah bawn tih a yong dongah a then khaw hmuh uh pawh.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
26Sangpho canghlong bangla tinghil tih, atha bangla caak dongah cu.
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
27“Kai he ka kohuetnah ka hnilh pawn eh, ka maelhmai ka hlam saeh lamtah ngaidip saeh,’ ka ti akhaw,
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
28Ka nganboh he boeih ka rhih tih kai nan hmil mahpawh tila ka ming.
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
29Kai ka boe coeng dae balae tih a honghi nen he ka kohnue eh?
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
30Vuelsong tui dongah ka hluk vetih ka kut lunghuem neh ka cil cakhaw,
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
31vaam khuila kai nan nuem hae vetih ka himbai neh kamah khaw n'tuei uh ni.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
32Hlang he kamah bangla a om pawt dongah anih te ka doo koinih laitloeknah la rhenten m'pawk uh ni.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
33Mamih laklo ah oltloek tih mamih rhoi soah a kut aka tloeng om pawh.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
34A cungkui te kai taeng lamloh a khoe mai vetih a mueirhih loh kai n'let sak pawt mako.
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
35Ka thui neh anih ka rhih pawt dae kai he kamah taengah te tlam te ka om moenih.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.