Јов 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
1А Јов одговори и рече:
1約伯 回答說：
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
2我真知道是這樣； 但人在上帝面前怎能成為義呢？
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
3若願意與他爭辯， 千中之一也不能回答。
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
4他心裏有智慧，且大有能力。 誰向上帝剛硬而得亨通呢？
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
5他發怒，把山翻倒挪移， 山並不知覺。
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
6他使地震動，離其本位， 地的柱子就搖撼。
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
7他吩咐日頭不出來，就不出來， 又封閉眾星。
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
8他獨自鋪張蒼天， 步行在海浪之上。
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
9他造北斗、參星、昴星， 並南方的密宮；
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
10他行大事，不可測度， 行奇事，不可勝數。
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
11他從我旁邊經過，我卻不看見； 他在我面前行走，我倒不知覺。
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
12他奪取，誰能阻擋？ 誰敢問他：你做甚麼？
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
13上帝必不收回他的怒氣； 扶助 拉哈伯 的，屈身在他以下。
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
14既是這樣，我怎敢回答他， 怎敢選擇言語與他 辯論呢 ？
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
15我雖有義，也不回答他， 只要向那審判我的懇求。
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
16我若呼籲，他應允我； 我仍不信他真聽我的聲音。
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
17他用暴風折斷我， 無故地加增我的損傷。
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
18我就是喘一口氣，他都不容， 倒使我滿心苦惱。
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
19若論 力量， 他真有 能力！ 若論審判， 他說 誰能將我傳來呢？
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
20我雖有義，自己的口要定我為有罪； 我雖完全，我口必顯我為彎曲。
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
21我本完全，不顧自己； 我厭惡我的性命。
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
22善惡無分 ，都是一樣； 所以我說，完全人和惡人，他都滅絕。
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
23若忽然遭殺害之禍， 他必戲笑無辜的人遇難。
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
24世界交在惡人手中； 蒙蔽世界審判官的臉， 若不是他，是誰呢？
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
25我的日子比跑信的更快， 急速過去，不見福樂。
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
26我的日子過去如快船， 如急落抓食的鷹。
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
27我若說：我要忘記我的哀情， 除去我的 愁容 ，心中暢快；
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
28我因愁苦而懼怕， 知道你必不以我為無辜。
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
29我必被你定為有罪， 我何必徒然勞苦呢？
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
30我若用雪水洗身， 用鹼潔淨我的手，
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
31你還要扔我在坑裏， 我的衣服都憎惡我。
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
32他本不像我是人，使我可以回答他， 又使我們可以同聽審判。
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
33我們中間沒有聽訟的人 可以向我們兩造按手。
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
34願他把杖離開我， 不使驚惶威嚇我。
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
35我就說話，也不懼怕他， 現在我卻不是那樣。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.