Јов 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А Јов одговори и рече:
1Then Job answered:
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
2“Yes, I know that it is so, but how can a mortal be righteous before God?
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
3If one wished to contend with God, he could not answer Him one time out of a thousand.
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
4God is wise in heart and mighty in strength. Who has resisted Him and prospered?
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
5He moves mountains without their knowledge and overturns them in His anger.
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
6He shakes the earth from its place, so that its foundations tremble.
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
7He commands the sun not to shine; He seals off the stars.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
8He alone stretches out the heavens and treads on the waves of the sea.
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
9He is the Maker of the Bear and Orion, of the Pleiades and the constellations of the south.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
10He does great things beyond searching out, and wonders without number.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
11Were He to pass by me, I would not see Him; were He to move, I would not recognize Him.
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
12If He takes away, who can stop Him? Who dares to ask Him, ‘What are You doing?’
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
13God does not restrain His anger; the helpers of Rahab cower beneath Him.
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
14How then can I answer Him or choose my arguments against Him?
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
15For even if I were right, I could not answer. I could only beg my Judge for mercy.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
16If I summoned Him and He answered me, I do not believe He would listen to my voice.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
17For He would crush me with a tempest and multiply my wounds without cause.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
18He does not let me catch my breath, but overwhelms me with bitterness.
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
19If it is a matter of strength, He is indeed mighty! If it is a matter of justice, who can summon Him ?
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
20Even if I were righteous, my mouth would condemn me; if I were blameless, it would declare me guilty.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
21Though I am blameless, I have no concern for myself; I despise my own life.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
22It is all the same, and so I say, ‘He destroys both the blameless and the wicked.’
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
23When the scourge brings sudden death, He mocks the despair of the innocent.
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
24The earth is given into the hand of the wicked; He blindfolds its judges. If it is not He, then who is it?
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
25My days are swifter than a runner; they flee without seeing good.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
26They sweep by like boats of papyrus, like an eagle swooping down on its prey.
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
27If I were to say, ‘I will forget my complaint and change my expression and smile,’
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
28I would still dread all my sufferings; I know that You will not acquit me.
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
29Since I am already found guilty, why should I labor in vain?
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
30If I should wash myself with snow and cleanse my hands with lye,
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
31then You would plunge me into the pit, and even my own clothes would despise me.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
32For He is not a man like me, that I can answer Him, that we can take each other to court.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
33Nor is there a mediator between us, to lay his hand upon us both.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
34Let Him remove His rod from me, so that His terror will no longer frighten me.
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
35Then I would speak without fear of Him. But as it is, I am on my own.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.