Јов 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
1“Why does the Almighty not reserve times for judgment? Why may those who know Him never see His days?
2Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
2Men move boundary stones; they pasture stolen flocks.
3Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
3They drive away the donkey of the fatherless and take the widow’s ox in pledge.
4Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
4They push the needy off the road and force all the poor of the land into hiding.
5Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.
5Indeed, like wild donkeys in the desert, the poor go to work foraging for food; the wasteland is food for their children.
6Жању њиву и беру виноград који није њихов;
6They gather fodder in the fields and glean the vineyards of the wicked.
7Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
7Without clothing, they spend the night naked; they have no covering against the cold.
8Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
8Drenched by mountain rains, they huddle against the rocks for want of shelter.
9Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
9The fatherless infant is snatched from the breast; the nursing child of the poor is seized for a debt.
10Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
10Without clothing, they wander about naked. They carry the sheaves, but still go hungry.
11Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
11They crush olives within their walls; they tread the winepresses, but go thirsty.
12Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
12From the city, men groan, and the souls of the wounded cry out, yet God charges no one with wrongdoing.
13Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
13Then there are those who rebel against the light, not knowing its ways or staying on its paths.
14Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
14When daylight is gone, the murderer rises to kill the poor and needy; in the night he is like a thief.
15И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
15The eye of the adulterer watches for twilight. Thinking, ‘No eye will see me,’ he covers his face.
16Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
16In the dark they dig through houses; by day they shut themselves in, never to experience the light.
17Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
17For to them, deep darkness is their morning; surely they are friends with the terrors of darkness!
18Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
18They are but foam on the surface of the water; their portion of the land is cursed, so that no one turns toward their vineyards.
19Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.
19As drought and heat consume the melting snow, so Sheol steals those who have sinned.
20Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
20The womb forgets them; the worm feeds on them; they are remembered no more. So injustice is like a broken tree.
21Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
21They prey on the barren and childless, and show no kindness to the widow.
22Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
22Yet by His power, God drags away the mighty; though rising up, they have no assurance of life.
23Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
23He gives them a sense of security, but His eyes are on their ways.
24Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
24They are exalted for a moment, then they are gone; they are brought low and gathered up like all others; they are cut off like heads of grain.
25Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
25If this is not so, then who can prove me a liar and reduce my words to nothing?”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.