Јов 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
1Why are times not laid up by the Almighty? And why do not they that know Him see His days?
2Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
2There are that remove the landmarks; they violently take away flocks, and feed them.
3Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
3They drive away the ass of the fatherless, they take the widow's ox for a pledge.
4Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
4They turn the needy out of the way; the poor of the earth hide themselves together.
5Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.
5Behold, as wild asses in the wilderness they go forth to their work, seeking diligently for food; the desert yieldeth them bread for their children.
6Жању њиву и беру виноград који није њихов;
6They cut his provender in the field; and they despoil the vineyard of the wicked.
7Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
7They lie all night naked without clothing, and have no covering in the cold.
8Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
8They are wet with the showers of the mountains, and embrace the rock for want of a shelter.
9Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
9There are that pluck the fatherless from the breast, and take a pledge of the poor;
10Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
10So that they go about naked without clothing, and being hungry they carry the sheaves;
11Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
11They make oil within the rows of these men; they tread their winepresses, and suffer thirst.
12Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
12From out of the populous city men groan, and the soul of the wounded crieth out; yet God imputeth it not for unseemliness.
13Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
13These are of them that rebel against the light; they know not the ways thereof, nor abide in the paths thereof.
14Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
14The murderer riseth with the light, to kill the poor and needy; and in the night he is as a thief.
15И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
15The eye also of the adulterer waiteth for the twilight, saying: 'No eye shall see me'; and he putteth a covering on his face.
16Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
16In the dark they dig through houses; they shut themselves up in the day-time; they know not the light.
17Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
17For the shadow of death is to all of them as the morning; for they know the terrors of the shadow of death.
18Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
18He is swift upon the face of the waters; their portion is cursed in the earth; he turneth not by the way of the vineyards.
19Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.
19Drought and heat consume the snow waters; so doth the nether-world those that have sinned.
20Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
20The womb forgetteth him; the worm feedeth sweetly on him; he shall be no more remembered; and unrighteousness is broken as a tree.
21Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
21He devoureth the barren that beareth not; and doeth not good to the widow.
22Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
22He draweth away the mighty also by his power; he riseth up, and he trusteth not his own life.
23Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
23Though it be given him to be in safety, whereon he resteth, yet His eyes are upon their ways.
24Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
24They are exalted for a little while, and they are gone; yea, they are brought low, they are gathered in as all others, and wither as the tops of the ears of corn.
25Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
25And if it be not so now, who will prove me a liar, and make my speech nothing worth?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.