Јов 34
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Још говори Елијуј и рече:
1Moreover Elihu answered and said:
2Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
2Hear my words, ye wise men; and give ear unto me, ye that have knowledge.
3Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
3For the ear trieth words, as the palate tasteth food.
4Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
4Let us choose for us that which is right; let us know among ourselves what is good.
5Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
5For Job hath said: 'I am righteous, and God hath taken away my right;
6Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
6Notwithstanding my right I am accounted a liar; my wound is incurable, though I am without transgression.'
7Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
7What man is like Job, who drinketh up scorning like water?
8И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
8Who goeth in company with the workers of iniquity, and walketh with wicked men.
9Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
9For he hath said: 'It profiteth a man nothing that he should be in accord with God.'
10Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
10Therefore hearken unto me, ye men of understanding: Far be it from God, that He should do wickedness; and from the Almighty, that He should commit iniquity.
11Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
11For the work of a man will He requite unto him, and cause every man to find according to his ways.
12Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
12Yea, of a surety, God will not do wickedly, neither will the Almighty pervert justice.
13Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
13Who gave Him a charge over the earth? Or who hath disposed the whole world?
14Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
14If He set His heart upon man, if He gather unto Himself his spirit and his breath;
15Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
15All flesh shall perish together, and man shall return unto dust.
16Ако си, дакле, разуман, чуј ово; слушај глас речи мојих.
16If now thou hast understanding, hear this; hearken to the voice of my words.
17Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
17Shall even one that hateth right govern? And wilt thou condemn Him that is just and mighty —
18Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
18Is it fit to say to a king: 'Thou art base'? Or to nobles: 'Ye are wicked'? —
19А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
19That respecteth not the persons of princes, nor regardeth the rich more than the poor? For they all are the work of His hands.
20Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
20In a moment they die, even at midnight; the people are shaken and pass away, and the mighty are taken away without hand.
21Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
21For His eyes are upon the ways of a man, and He seeth all his goings.
22Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
22There is no darkness, nor shadow of death, where the workers of iniquity may hide themselves.
23Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
23For He doth not appoint a time unto any man, when he should go before God in judgment.
24Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
24He breaketh in pieces mighty men without inquisition, and setteth others in their stead.
25Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
25Therefore He taketh knowledge of their works; and He overturneth them in the night, so that they are crushed.
26Као безбожне разбија их на видику.
26He striketh them as wicked men in the open sight of others;
27Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
27Because they turned aside from following Him, and would not have regard to any of His ways;
28Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
28So that they cause the cry of the poor to come unto Him, and He heareth the cry of the afflicted.
29Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
29When He giveth quietness, who then can condemn? And when He hideth His face, who then can behold Him? whether it be done unto a nation, or unto a man, alike;
30Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
30That the godless man reign not, that there be none to ensnare the people.
31Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
31For hath any said unto God: 'I have borne chastisement, though I offend not;
32А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
32That which I see not teach Thou me; if I have done iniquity, I will do it no more'?
33Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
33Shall His recompense be as thou wilt? For thou loathest it, so that thou must choose, and not I; therefore speak what thou knowest.
34Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
34Men of understanding will say unto me, yea, every wise man that heareth me:
35Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
35'Job speaketh without knowledge, and his words are without discernment.'
36Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
36Would that Job were tried unto the end, because of his answering like wicked men.
37Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
37For he addeth rebellion unto his sin, he clappeth his hands among us, and multiplieth his words against God.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.