Јов 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
1My soul is weary of my life; I will give free course to my complaint; I will speak in the bitterness of my soul.
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
2I will say unto God: Do not condemn me; make me know wherefore Thou contendest with me.
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
3Is it good unto Thee that Thou shouldest oppress, that Thou shouldest despise the work of Thy hands, and shine upon the counsel of the wicked?
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
4Hast Thou eyes of flesh? or seest Thou as man seeth?
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
5Are Thy days as the days of man, or Thy years as a man's days,
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
6That Thou inquirest after mine iniquity, and searchest after my sin,
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
7Although Thou knowest that I shall not be condemned; and there is none that can deliver out of Thy hand?
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
8Thy hands have framed me and fashioned me together round about; yet Thou dost destroy me!
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
9Remember, I beseech Thee, that Thou hast fashioned me as clay; and wilt Thou bring me into dust again?
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
10Hast Thou not poured me out as milk, and curdled me like cheese?
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
11Thou hast clothed me with skin and flesh, and knit me together with bones and sinews.
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
12Thou hast granted me life and favour, and Thy providence hath preserved my spirit.
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
13Yet these things Thou didst hide in Thy heart; I know that this is with Thee;
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
14If I sin, then Thou markest me, and Thou wilt not acquit me from mine iniquity.
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
15If I be wicked, woe unto me; and if I be righteous, yet shall I not lift up my head — being filled with ignominy and looking upon mine affliction.
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
16And if it exalt itself, Thou huntest me as a lion; and again Thou showest Thyself marvellous upon me.
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
17Thou renewest Thy witnesses against me, and increasest Thine indignation upon me; host succeeding host against me.
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
18Wherefore then hast Thou brought me forth out of the womb? Would that I had perished, and no eye had seen me!
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
19I should have been as though I had not been; I should have been carried from the womb to the grave.
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
20Are not my days few? Cease then, and let me alone, that I may take comfort a little,
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
21Before I go whence I shall not return, even to the land of darkness and of the shadow of death;
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
22A land of thick darkness, as darkness itself; a land of the shadow of death, without any order, and where the light is as darkness.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.