Јов 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
1Is there not a time of service to man upon earth? And are not his days like the days of a hireling?
2Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
2As a servant that eagerly longeth for the shadow, and as a hireling that looketh for his wages;
3Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
3So am I made to possess — months of vanity, and wearisome nights are appointed to me.
4Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
4When I lie down, I say: 'When shall I arise?' But the night is long, and I am full of tossings to and fro unto the dawning of the day.
5Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
5My flesh is clothed with worms and clods of dust; my skin closeth up and breaketh out afresh.
6Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
6My days are swifter than a weaver's shuttle, and are spent without hope.
7Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
7O remember that my life is a breath; mine eye shall no more see good.
8Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
8The eye of him that seeth me shall behold me no more; while Thine eyes are upon me, I am gone.
9Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,
9As the cloud is consumed and vanisheth away, so he that goeth down to the grave shall come up no more.
10Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
10He shall return no more to his house, neither shall his place know him any more.
11Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
11Therefore I will not refrain my mouth; I will speak in the anguish of my spirit; I will complain in the bitterness of my soul.
12Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
12Am I a sea, or a sea-monster, that Thou settest a watch over me?
13Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
13When I say: 'My bed shall comfort me, my couch shall ease my complaint';
14Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
14Then Thou scarest me with dreams, and terrifiest me through visions;
15Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
15So that my soul chooseth strangling, and death rather than these my bones.
16Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
16I loathe it; I shall not live alway; let me alone; for my days are vanity.
17Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
17What is man, that Thou shouldest magnify him, and that Thou shouldest set Thy heart upon him,
18Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
18And that Thou shouldest remember him every morning, and try him every moment?
19Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
19How long wilt Thou not look away from me, nor let me alone till I swallow down my spittle?
20Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
20If I have sinned, what do I unto Thee, O Thou watcher of men? Why hast Thou set me as a mark for Thee, so that I am a burden to myself?
21Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
21And why dost Thou not pardon my transgression, and take away mine iniquity? For now shall I lie down in the dust; and Thou wilt seek me, but I shall not be.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.