Јов 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
1Kami loe thanathaih hoiah na ai maw long nuiah toksak? A hinghaih ninawk doeh toksak han tlai ih kami ih ninawk baktiah na ai maw oh?
2Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
2Tamna mah tahlip to zing moe, tlai ih toksah kami mah toktho zing baktih toengah,
3Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
3kai doeh khrah paroeai thungah ka sak ih tok loe azom pui ah ni oh, aqumnawk doeh kai patangkhanghaih ah ni oh.
4Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
4Ka iih naah, natuek naah maw aqum hae boeng ueloe, kang thawk han? tiah ka poek; to tiah akhawnbang khodai khoek to ahnuk ahmaa kam let.
5Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
5Ka ngan loe alungh hoi maiphu mah khuk khoep boeh; ka nganhin loe akah rak moe, ahnai to tacawt.
6Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
6Ka hinghaih aninawk loe kahni sah kami ih camprai pongah rang kue moe, oephaih om ai ah laemh o.
7Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
7Aw ka hinghaih loe takhi ah ni oh, tiah panoek ah; ka mik mah hoihhaih roe hnu mak ai boeh.
8Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
8Vaihi kai hnu kaminawk mah, kai na hnu o let mak ai boeh; nang khet naah, ka om mak ai boeh.
9Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,
9Kanghmaa tamai baktiah, taprong ah caeh tathuk kami loe, amlaem let mak ai boeh.
10Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
10Anih loe angmah im ah amlaem let mak ai boeh; a ohhaih ahmuen mah doeh anih to panoek mak ai boeh.
11Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
11To pongah pakha hae kang sumh mak ai; patangkhang ka muithla hoiah lok ka thuih moe, khosak kasae ka hinghaih hoiah lok ka thuih han.
12Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
12Kai loe tuipui ah maw ka oh, tuipui thung ih tanga pui ah maw ka oh moe, kai toepkung na suek?
13Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
13Ka iihkhun mah kamongah anghaksak ueloe, kang song naah ka nathaih hoikhang tih mue, tiah ka poek,
14Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
14to naah amaang sae mah kai ang pazih, hnuksakhaih mah ang tasoehsak;
15Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
15to pongah ka hing pongah loe, tahnong panamh moe, duek to ka koeh kue boeh.
16Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
16Ka hinghaih hae ka panuet; ka hing poe mak ai; kaimabueng na omsak ah; ka hinghaih aninawk loe avanghaih tidoeh om ai.
17Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
17Kami loe kawbangah maw oh moe, anih to na pakoeh? Anih to na poek?
18Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
18Anih to akhawnbang kruek na paqaih thuih moe, anih to na tanoek tuektuek?
19Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
19Kai caeh taak ai ah nasetto maw na oh han vop, kaimah ih tamtui paaeh karoek to, kaimabueng nang omsak mak ai maw?
20Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
20Aw kaminawk toepkung, kai loe ka zae boeh maw? Na hmaa ah timaw ka sak? Tipongah kaimah han hmuenzit ah ka oh hanah, kah han na patoep ih hmuen ah nang suek loe?
21Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
21Tipongah ka sakpazaehaih nang tahmen ai, ka zaehaih doeh nang takhoe pae ving ai loe? Kai loe vaihi maiphu pongah kang song han boeh; akhawnbangah nang pakrong tih, toe ka om mak ai boeh, tiah a naa.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.