Јов 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Korean Bible, 1910 (한국어 성경)
1Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
1세상에 있는 인생에게 전쟁이 있지 아니하냐 ? 그 날이 품군의 날과 같지 아니하냐 ?
2Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
2종은 저물기를 심히 기다리고 품군은 그 삯을 바라나니
3Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
3이와 같이 내가 여러 달째 곤고를 받으니 수고로운 밤이 내게 작정되었구나
4Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
4내가 누울 때면 말하기를 언제나 일어날꼬 언제나 밤이 갈꼬 하며 새벽까지 이리 뒤척, 저리 뒤척 하는구나
5Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
5내 살에는 구더기와 흙 조각이 의복처럼 입혔고 내 가죽은 합창 되었다가 터지는구나
6Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
6나의 날은 베틀의 북보다 빠르니 소망없이 보내는구나
7Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
7내 생명이 한 호흡 같음을 생각하옵소서 ! 나의 눈이 다시 복된 것을 보지 못하리이다
8Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
8나를 본 자의 눈이 다시는 나를 보지 못할 것이고 주의 눈이 나를 향하실지라도 내가 있지 아니하리이다
9Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,
9구름이 사라져 없어짐 같이 음부로 내려가는 자는 다시 올라오지 못할 것이오니
10Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
10그는 다시 자기 집으로 돌아가지 못하겠고 자기 처소도 다시 그를 알지 못하리이다
11Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
11그런즉 내가 내 입을 금하지 아니하고 내 마음의 아픔을 인하여 말하며 내 영혼의 괴로움을 인하여 원망하리이다
12Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
12내가 바다니이까 ? 용이니이까 ? 주께서 어찌하여 나를 지키시나이까 ?
13Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
13혹시 내가 말하기를 내 자리가 나를 위로하고 내 침상이 내 수심을 풀리라 할 때에
14Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
14주께서 꿈으로 나를 놀래시고 이상으로 나를 두렵게 하시나이다
15Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
15이러므로 내 마음에 숨이 막히기를 원하오니 뼈보다도 죽는 것이 나으니이다
16Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
16내가 생명을 싫어하고 항상 살기를 원치 아니하오니 나를 놓으소서 내 날은 헛 것이니이다
17Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
17사람이 무엇이관대 주께서 크게 여기사 그에게 마음을 두시고
18Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
18아침마다 권징하시며 분초마다 시험하시나이까 ?
19Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
19주께서 내게서 눈을 돌이키지 아니하시며 나의 침 삼킬 동안도 나를 놓지 아니하시기를 어느 때까지 하시리이까 ?
20Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
20사람을 감찰하시는 자여 ! 내가 범죄하였은들 주께 무슨 해가 되오리이까 ? 어찌하여 나로 과녁을 삼으셔서 스스로 무거운 짐이 되게 하셨나이까 ?
21Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
21주께서 어찌하여 내 허물을 사하여 주지 아니하시며 내 죄악을 제하여 버리지 아니 하시나이까 ? 내가 이제 흙에 누우리니 주께서 나를 부지런히 찾으실지라도 내가 있지 아니하리이다
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.