Јов 29
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Korean Bible, 1910 (한국어 성경)
1Још настави Јов беседу своју и рече:
1욥이 또 비사를 들어 가로되
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
2내가 이전 달과 하나님이 나를 보호하시던 날에 지내던 것 같이 되었으면
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
3그 때는 그의 등불이 내 머리에 비취었고 내가 그 광명을 힘입어 흑암에 행하였었느니라
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
4나의 강장하던 날과 같이 지내었으면 그 때는 하나님의 우정이 내 장막 위에 있었으며
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
5그 때는 전능자가 오히려 나와 함께 계셨으며 나의 자녀들이 나를 둘러 있었으며
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
6뻐터가 내 발자취를 씻기며 반석이 나를 위하여 기름 시내를 흘러 내었으며
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
7그 때는 내가 나가서 성문에 이르기도 하며 내 자리를 거리에 베풀기도 하였었느니라
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
8나를 보고 소년들은 숨으며 노인들은 일어나서 서며
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
9방백들은 말을 참고 손으로 입을 가리우며
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
10귀인들은 소리를 금하니 그 혀가 입 천장에 붙었었느니라
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
11귀가 들은즉 나를 위하여 축복하고 눈이 본즉 나를 위하여 증거하였었나니
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
12이는 내가 부르짖는 빈민과 도와줄 자 없는 고아를 건졌음이라
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
13망하게 된 자도 나를 위하여 복을 빌었으며 과부의 마음이 나로 인하여 기뻐 노래하였었느니라
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
14내가 의로 옷을 삼아 입었으며 나의 공의는 도포와 면류관 같았었느니라
15Око бејах слепом и нога хромом.
15나는 소경의 눈도 되고 절뚝발이의 발도 되고
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
16빈궁한 자의 아비도 되며 생소한 자의 일을 사실하여 주었으며
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
17불의한 자의 어금니를 꺽고 그 잇사이에서 겁탈한 물건을 빼어 내었었느니라
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
18내가 스스로 말하기를 나는 내 보금자리에서 선종하리라 나의 날은 모래 같이 많을 것이라
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
19내 뿌리는 물로 뻗어나가고 내 가지는 밤이 맞도록 이슬에 젖으며
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
20내 영광은 내게 새로와지고 내 활은 내 손에서 날로 강하여지느니라 하였었노라
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
21무리는 내 말을 들으며 나의 가르치기를 잠잠히 기다리다가
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
22내가 말한 후에 그들이 말을 내지 못하였었나니 나의 말이 그들에게 이슬 같이 됨이니라
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
23그들이 나 바라기를 비 같이 하였으며 입을 벌리기를 늦은 비 기다리듯 하였으므로
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
24그들이 의지 없을 때에 내가 함소하여 동정하면 그들이 나의 얼굴 빛을 무색하게 아니하였었느니라
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
25내가 그들의 길을 택하고 으뜸으로 앉았었나니 왕이 군중에 거함도 같았고 애곡하는 자를 위로하는 사람도 같았었느니라
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.