Јов 29
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Још настави Јов беседу своју и рече:
1Йов а луат дин ноу кувынтул ын пилде ши а зис:
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
2„О, кум ну пот сэ фиу ка ын луниле трекуте, ка ын зилеле кынд мэ пэзя Думнезеу,
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
3кынд кандела Луй стрэлучя дясупра капулуй меу ши лумина Луй мэ кэлэузя ын ынтунерик!
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
4Кум ну сунт ка ын зилеле путерий меле, кынд Думнезеу вегя ка ун приетен песте кортул меу,
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
5кынд Чел Атотпутерник ынкэ ера ку мине ши кынд копиий мей стэтяу ын журул меу;
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
6кынд ми се скэлдау паший ын смынтынэ ши стынка вэрса лынгэ мине пырае де унтделемн!
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
7Дакэ ешям сэ мэ дук ла поарта четэций ши дакэ ымь прегэтям ун скаун ын пяцэ,
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
8тинерий се трэӂяу ынапой ла апропиеря мя, бэтрыний се скулау ши стэтяу ын пичоаре.
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
9Май-марий ышь опряу кувынтэриле ши ышь пуняу мына ла гурэ.
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
10Гласул кэпетениилор тэчя ши ли се липя лимба де черул гурий.
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
11Урекя каре мэ аузя мэ нумя феричит, окюл каре мэ ведя мэ лэуда.
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
12Кэч скэпам пе сэракул каре черя ажутор ши пе орфанул липсит де сприжин.
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
13Бинекувынтаря ненорочитулуй веня песте мине, умплям де букурие инима вэдувей.
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
14Мэ ымбрэкам ку дрептатя ши-й служям де ымбрэкэминте, неприхэниря ымь ера манта ши турбан.
15Око бејах слепом и нога хромом.
15Орбулуй ый ерам окь ши шкьопулуй, пичор.
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
16Челор ненорочиць ле ерам татэ ши черчетам причина челуй некуноскут.
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
17Рупям фалка челуй недрепт ши-й смулӂям прада дин динць.
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
18Атунч зичям: ‘Ын куйбул меу вой мури, зилеле меле вор фи мулте ка нисипул.
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
19Апа ва пэтрунде ын рэдэчиниле меле, роуа ва ста тоатэ ноаптя песте рамуриле меле.
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
20Слава мя ва ынверзи неынчетат ши аркул ымь ва ынтинери ын мынэ.’
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
21Оамений мэ аскултау ши аштептау, тэчяу ынаинтя сфатурилор меле.
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
22Дупэ кувынтэриле меле, ничунул ну рэспундя ши кувынтул меу ера пентру тоць о роуэ бинефэкэтоаре.
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
23Мэ аштептау ка пе плоае, кэскау гура ка дупэ плоая де примэварэ.
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
24Кынд ли се ынмуя инима, ле зымбям ши ну путяу изгони сенинэтатя де пе фрунтя мя.
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
25Ымь плэчя сэ мэ дук ла ей ши мэ ашезам ын фрунтя лор; ерам ка ун ымпэрат ын мижлокул уней оштирь, ка ун мынгыетор лынгэ ниште ынтристаць.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.