Јов 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Јов одговори и рече:
1Йов а луат кувынтул ши а зис:
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
2„Штиу бине кэ есте аша. Ши кум ар путя омул сэ-шь скоатэ дрептате ынаинтя луй Думнезеу?
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
3Дакэ ар вои сэ се черте ку Ел, дин о мие де лукрурь н-ар путя сэ рэспундэ ла унул сингур.
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
4Але Луй сунт ынцелепчуня ши атотпутерничия: чине И с-ар путя ымпотриви фэрэ сэ фие педепсит?
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
5Ел мутэ деодатэ мунций ши-й рэстоарнэ ын мыния Са.
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
6Згудуе пэмынтул дин темелия луй, де и се клатинэ стылпий.
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
7Порунчеште соарелуй, ши соареле ну май рэсаре; ши цине стелеле суб печетя Луй.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
8Нумай Ел ынтинде черуриле ши умблэ пе ынэлцимиле мэрий.
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
9Ел а фэкут Урса-Маре, Лучяфэрул де сярэ ши Ралицеле ши стелеле дин цинутуриле де мязэзи.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
10Ел фаче лукрурь марь ши непэтрунсе, минунь фэрэ нумэр.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
11Ятэ, Ел трече пе лынгэ мине, ши ну-Л вэд, Се дуче, ши ну-Л зэреск.
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
12Дакэ апукэ Ел, чине-Л ва опри? Чине-Й ва зиче: ‘Че фачь?’
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
13Думнезеу ну-Шь ынтоарче мыния; суб Ел се плякэ тоць сприжиниторий мындрией.
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
14Ши еу кум сэ-Й рэспунд? Че кувинте сэ алег?
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
15Кяр дакэ аш авя дрептате, ну Й-аш рэспунде. Ну пот декыт сэ мэ рог жудекэторулуй.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
16Ши кяр дакэ м-ар аскулта кынд Ыл кем, тот н-аш путя креде кэ мь-а аскултат гласул –
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
17Ел, каре мэ избеште ка ынтр-о фуртунэ, каре ымь ынмулцеште фэрэ причинэ рэниле,
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
18каре ну мэ ласэ сэ рэсуфлу, мэ сатурэ де амэрэчуне.
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
19Сэ алерг ла путере? Ел есте атотпутерник. Ла дрептате? Чине мэ ва апэра?
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
20Орькытэ дрептате аш авя, гура мя мэ ва осынди ши орькыт де невиноват аш фи, Ел мэ ва арэта ка виноват.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
21Невиноват! Сунт, дар ну цин ла вяцэ, ымь диспрецуеск вяца.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
22Че-мь пасэ ла урма урмей? Кэч ындрэзнеск с-о спун: Ел нимичеште пе чел невиноват ка ши пе чел виноват.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
23Ши дакэ бичул ар причинуи мэкар ындатэ моартя…! Дар Ел рыде де ынчеркэриле челуй невиноват.
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
24Пэмынтул есте дат пе мыниле челуй нелеӂюит; Ел акоперэ окий жудекэторилор – де ну Ел, апой чине алтул?
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
25Зилеле меле аляргэ май юць декыт ун алергэтор; фуг фэрэ сэ фи вэзут феричиря;
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
26трек ка ши корэбииле челе юць, ка вултурул каре се репеде асупра прэзий.
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
27Дакэ зик: ‘Вряу сэ-мь уйт суферинцеле, сэ-мь лас ынтристаря ши сэ фиу войос’,
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
28сунт ынгрозит де тоате дурериле меле. Штиу кэ ну мэ вей скоате невиноват.
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
29Ши дакэ вой фи жудекат виноват, пентру че сэ мэ май трудеск деӂяба?
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
30Кяр дакэ м-аш спэла ку зэпадэ, кяр дакэ мь-аш курэци мыниле ку лешие,
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
31Ту тот м-ай куфунда ын мочирлэ, де с-ар скырби пынэ ши хайнеле де мине!
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
32Кэч Ел ну есте ун ом ка мине, ка сэ-Й пот рэспунде ши сэ мерӂем ымпреунэ ла жудекатэ.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
33Нич ну есте вреун мижлочитор ынтре ной, каре сэ-шь пунэ мына песте ной амындой.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
34Сэ-Шь трагэ ынсэ варга де дясупра мя ши сэ ну мэ май тулбуре спайма Луй.
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
35Атунч вой ворби ши ну мэ вой теме де Ел. Алтфел, ну сунт стэпын пе мине.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.