Јов 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А Јов одговори и рече:
1И отвечал Иов и сказал:
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
2правда! знаю, что так; но как оправдается человек пред Богом?
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
3Если захочет вступить в прение с Ним, то не ответит Ему ни на одно из тысячи.
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
4Премудр сердцем и могущ силою; кто восставал против Него и оставался в покое?
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
5Он передвигает горы, и не узнают их: Он превращает их в гневе Своем;
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
6сдвигает землю с места ее, и столбы ее дрожат;
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
7скажет солнцу,- и не взойдет, и на звезды налагает печать.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
8Он один распростирает небеса и ходит по высотам моря;
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
9сотворил Ас, Кесиль и Хима и тайники юга;
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
10делает великое, неисследимое и чудное без числа!
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
11Вот, Он пройдет предо мною, и не увижу Его; пронесется, и не замечу Его.
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
12Возьмет, и кто возбранит Ему? кто скажет Ему: что Ты делаешь?
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
13Бог не отвратит гнева Своего; пред Ним падут поборники гордыни.
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
14Тем более могу ли я отвечать Ему и приискивать себе слова пред Ним?
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
15Хотя бы я и прав был, но не буду отвечать, а буду умолять Судию моего.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
16Если бы я воззвал, и Он ответил мне,- я не поверил бы, что голос мой услышал Тот,
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
17Кто в вихре разит меня и умножает безвинно мои раны,
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
18не дает мне перевести духа, но пресыщает меня горестями.
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
19Если действовать силою, то Он могуществен; если судом, кто сведет меня с Ним?
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
20Если я буду оправдываться, то мои же уста обвинят меня; если я невинен, то Он признает меня виновным.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
21Невинен я; не хочу знать души моей, презираю жизнь мою.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
22Все одно; поэтому я сказал, что Он губит и непорочного и виновного.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
23Если этого поражает Он бичом вдруг, то пытке невинных посмеивается.
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
24Земля отдана в руки нечестивых; лица судей ее Он закрывает. Если не Он, то кто же?
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
25Дни мои быстрее гонца,- бегут, не видят добра,
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
26несутся, как легкие ладьи, как орел стремится на добычу.
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
27Если сказать мне: забуду я жалобы мои, отложу мрачный вид свой и ободрюсь;
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
28то трепещу всех страданий моих, зная, что Ты не объявишь меня невинным.
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
29Если же я виновен, то для чего напрасно томлюсь?
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
30Хотя бы я омылся и снежною водою и совершенно очистил руки мои,
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
31то и тогда Ты погрузишь меня в грязь, и возгнушаются мною одежды мои.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
32Ибо Он не человек, как я, чтоб я мог отвечать Ему и идти вместе с Ним на суд!
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
33Нет между нами посредника, который положил бы руку свою на обоих нас.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
34Да отстранит Он от меня жезл Свой, и страх Его да не ужасает меня,
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
35и тогда я буду говорить и не убоюсь Его, ибо я не таков сам в себе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.