Јов 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А Јов одговори и рече:
1Then Job answered,
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
2“Truly I know that it is so, but how can man be just with God?
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
3If he is pleased to contend with him, he can’t answer him one time in a thousand.
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
4God is wise in heart, and mighty in strength. Who has hardened himself against him and prospered?
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
5He removes the mountains, and they don’t know it, when he overturns them in his anger.
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
6He shakes the earth out of its place. Its pillars tremble.
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
7He commands the sun and it doesn’t rise, and seals up the stars.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
8He alone stretches out the heavens, and treads on the waves of the sea.
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
9He makes the Bear, Orion, and the Pleiades, and the rooms of the south.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
10He does great things past finding out; yes, marvelous things without number.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
11Behold, he goes by me, and I don’t see him. He passes on also, but I don’t perceive him.
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
12Behold, he snatches away. Who can hinder him? Who will ask him, ‘What are you doing?’
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
13“God will not withdraw his anger. The helpers of Rahab stoop under him.
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
14How much less will I answer him, and choose my words to argue with him?
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
15Though I were righteous, yet I wouldn’t answer him. I would make supplication to my judge.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
16If I had called, and he had answered me, yet I wouldn’t believe that he listened to my voice.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
17For he breaks me with a storm, and multiplies my wounds without cause.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
18He will not allow me to catch my breath, but fills me with bitterness.
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
19If it is a matter of strength, behold, he is mighty! If of justice, ‘Who,’ says he, ‘will summon me?’
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
20Though I am righteous, my own mouth will condemn me. Though I am blameless, it will prove me perverse.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
21I am blameless. I don’t respect myself. I despise my life.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
22“It is all the same. Therefore I say he destroys the blameless and the wicked.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
23If the scourge kills suddenly, he will mock at the trial of the innocent.
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
24The earth is given into the hand of the wicked. He covers the faces of its judges. If not he, then who is it?
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
25“Now my days are swifter than a runner. They flee away. They see no good.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
26They have passed away as the swift ships, as the eagle that swoops on the prey.
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
27If I say, ‘I will forget my complaint, I will put off my sad face, and cheer up,’
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
28I am afraid of all my sorrows. I know that you will not hold me innocent.
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
29I will be condemned. Why then do I labor in vain?
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
30If I wash myself with snow, and cleanse my hands with lye,
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
31yet you will plunge me in the ditch. My own clothes will abhor me.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
32For he is not a man, as I am, that I should answer him, that we should come together in judgment.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
33There is no umpire between us, that might lay his hand on us both.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
34Let him take his rod away from me. Let his terror not make me afraid;
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
35then I would speak, and not fear him, for I am not so in myself.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.