Јов 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1А Јов одговори и рече:
1Job prit la parole et dit:
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
2Je sais bien qu’il en est ainsi; Comment l’homme serait-il juste devant Dieu?
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
3S’il voulait contester avec lui, Sur mille choses il ne pourrait répondre à une seule.
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
4A lui la sagesse et la toute-puissance: Qui lui résisterait impunément?
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
5Il transporte soudain les montagnes, Il les renverse dans sa colère.
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
6Il secoue la terre sur sa base, Et ses colonnes sont ébranlées.
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
7Il commande au soleil, et le soleil ne paraît pas; Il met un sceau sur les étoiles.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
8Seul, il étend les cieux, Il marche sur les hauteurs de la mer.
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
9Il a créé la Grande Ourse, l’Orion et les Pléiades, Et les étoiles des régions australes.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
10Il fait des choses grandes et insondables, Des merveilles sans nombre.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
11Voici, il passe près de moi, et je ne le vois pas, Il s’en va, et je ne l’aperçois pas.
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
12S’il enlève, qui s’y opposera? Qui lui dira: Que fais-tu?
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
13Dieu ne retire point sa colère; Sous lui s’inclinent les appuis de l’orgueil.
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
14Et moi, comment lui répondre? Quelles paroles choisir?
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
15Quand je serais juste, je ne répondrais pas; Je ne puis qu’implorer mon juge.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
16Et quand il m’exaucerait, si je l’invoque, Je ne croirais pas qu’il eût écouté ma voix,
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
17Lui qui m’assaille comme par une tempête, Qui multiplie sans raison mes blessures,
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
18Qui ne me laisse pas respirer, Qui me rassasie d’amertume.
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
19Recourir à la force? Il est tout-puissant. A la justice? Qui me fera comparaître?
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
20Suis-je juste, ma bouche me condamnera; Suis-je innocent, il me déclarera coupable.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
21Innocent! Je le suis; mais je ne tiens pas à la vie, Je méprise mon existence.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
22Qu’importe après tout? Car, j’ose le dire, Il détruit l’innocent comme le coupable.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
23Si du moins le fléau donnait soudain la mort!… Mais il se rit des épreuves de l’innocent.
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
24La terre est livrée aux mains de l’impie; Il voile la face des juges. Si ce n’est pas lui, qui est-ce donc?
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
25Mes jours sont plus rapides qu’un courrier; Ils fuient sans avoir vu le bonheur;
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
26Ils passent comme les navires de jonc, Comme l’aigle qui fond sur sa proie.
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
27Si je dis: Je veux oublier mes souffrances, Laisser ma tristesse, reprendre courage,
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
28Je suis effrayé de toutes mes douleurs. Je sais que tu ne me tiendras pas pour innocent.
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
29Je serai jugé coupable; Pourquoi me fatiguer en vain?
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
30Quand je me laverais dans la neige, Quand je purifierais mes mains avec du savon,
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
31Tu me plongerais dans la fange, Et mes vêtements m’auraient en horreur.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
32Il n’est pas un homme comme moi, pour que je lui réponde, Pour que nous allions ensemble en justice.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
33Il n’y a pas entre nous d’arbitre, Qui pose sa main sur nous deux.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
34Qu’il retire sa verge de dessus moi, Que ses terreurs ne me troublent plus;
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
35Alors je parlerai et je ne le craindrai pas. Autrement, je ne suis point à moi-même.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.