Јов 37
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
1Mon cœur est tout tremblant, Il bondit hors de sa place.
2Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
2Écoutez, écoutez le frémissement de sa voix, Le grondement qui sort de sa bouche!
3Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
3Il le fait rouler dans toute l’étendue des cieux, Et son éclair brille jusqu’aux extrémités de la terre.
4За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
4Puis éclate un rugissement: il tonne de sa voix majestueuse; Il ne retient plus l’éclair, dès que sa voix retentit.
5Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
5Dieu tonne avec sa voix d’une manière merveilleuse; Il fait de grandes choses que nous ne comprenons pas.
6Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
6Il dit à la neige: Tombe sur la terre! Il le dit à la pluie, même aux plus fortes pluies.
7Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
7Il met un sceau sur la main de tous les hommes, Afin que tous se reconnaissent comme ses créatures.
8Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
8L’animal sauvage se retire dans une caverne, Et se couche dans sa tanière.
9С југа долази олуја, и са севера зима.
9L’ouragan vient du midi, Et le froid, des vents du nord.
10Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
10Par son souffle Dieu produit la glace, Il réduit l’espace où se répandaient les eaux.
11И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
11Il charge de vapeurs les nuages, Il les disperse étincelants;
12И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
12Leurs évolutions varient selon ses desseins, Pour l’accomplissement de tout ce qu’il leur ordonne, Sur la face de la terre habitée;
13Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
13C’est comme une verge dont il frappe sa terre, Ou comme un signe de son amour, qu’il les fait apparaître.
14Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
14Job, sois attentif à ces choses! Considère encore les merveilles de Dieu!
15Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
15Sais-tu comment Dieu les dirige, Et fait briller son nuage étincelant?
16Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
16Comprends-tu le balancement des nuées, Les merveilles de celui dont la science est parfaite?
17Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
17Sais-tu pourquoi tes vêtements sont chauds Quand la terre se repose par le vent du midi?
18Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
18Peux-tu comme lui étendre les cieux, Aussi solides qu’un miroir de fonte?
19Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
19Fais-nous connaître ce que nous devons lui dire; Nous sommes trop ignorants pour nous adresser à lui.
20Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
20Lui annoncera-t-on que je parlerai? Mais quel est l’homme qui désire sa perte?
21Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
21On ne peut fixer le soleil qui resplendit dans les cieux, Lorsqu’un vent passe et en ramène la pureté;
22Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
22Le septentrion le rend éclatant comme l’or. Oh! Que la majesté de Dieu est redoutable!
23Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
23Nous ne saurions parvenir jusqu’au Tout-Puissant, Grand par la force, Par la justice, par le droit souverain: Il ne répond pas!
24Зато Га се боје људи; Не може Га видети никакав мудрац.
24C’est pourquoi les hommes doivent le craindre; Il ne porte les regards sur aucun sage.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.