Јов 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
1Bildad de Schuach prit la parole et dit:
2Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
2Jusqu’à quand veux-tu discourir de la sorte, Et les paroles de ta bouche seront-elles un vent impétueux?
3Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
3Dieu renverserait-il le droit? Le Tout-Puissant renverserait-il la justice?
4Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
4Si tes fils ont péché contre lui, Il les a livrés à leur péché.
5А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
5Mais toi, si tu as recours à Dieu, Si tu implores le Tout-Puissant;
6Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
6Si tu es juste et droit, Certainement alors il veillera sur toi, Et rendra le bonheur à ton innocente demeure;
7И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
7Ton ancienne prospérité semblera peu de chose, Celle qui t’est réservée sera bien plus grande.
8Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
8Interroge ceux des générations passées, Sois attentif à l’expérience de leurs pères.
9Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
9Car nous sommes d’hier, et nous ne savons rien, Nos jours sur la terre ne sont qu’une ombre.
10Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
10Ils t’instruiront, ils te parleront, Ils tireront de leur cœur ces sentences:
11Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
11Le jonc croît-il sans marais? Le roseau croît-il sans humidité?
12Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
12Encore vert et sans qu’on le coupe, Il sèche plus vite que toutes les herbes.
13Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
13Ainsi arrive-t-il à tous ceux qui oublient Dieu, Et l’espérance de l’impie périra.
14Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
14Son assurance est brisée, Son soutien est une toile d’araignée.
15Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
15Il s’appuie sur sa maison, et elle n’est pas ferme; Il s’y cramponne, et elle ne résiste pas.
16Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
16Dans toute sa vigueur, en plein soleil, Il étend ses rameaux sur son jardin,
17Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
17Il entrelace ses racines parmi les pierres, Il pénètre jusque dans les murailles;
18Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
18L’arrache-t-on du lieu qu’il occupe, Ce lieu le renie: Je ne t’ai point connu!
19Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
19Telles sont les délices que ses voies lui procurent. Puis sur le même sol d’autres s’élèvent après lui.
20Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
20Non, Dieu ne rejette point l’homme intègre, Et il ne protège point les méchants.
21Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
21Il remplira ta bouche de cris de joie, Et tes lèvres de chants d’allégresse.
22Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
22Tes ennemis seront couverts de honte; La tente des méchants disparaîtra.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.