Јов 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1А Елифас Теманац одговори и рече:
1Éliphaz de Théman prit la parole et dit:
2Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
2Le sage répond-il par un vain savoir? Se gonfle-t-il la poitrine du vent d’orient?
3Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
3Est-ce par d’inutiles propos qu’il se défend? Est-ce par des discours qui ne servent à rien?
4А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
4Toi, tu détruis même la crainte de Dieu, Tu anéantis tout mouvement de piété devant Dieu.
5Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
5Ton iniquité dirige ta bouche, Et tu prends le langage des hommes rusés.
6Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
6Ce n’est pas moi, c’est ta bouche qui te condamne. Ce sont tes lèvres qui déposent contre toi.
7Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
7Es-tu né le premier des hommes? As-tu été enfanté avant les collines?
8Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
8As-tu reçu les confidences de Dieu? As-tu dérobé la sagesse à ton profit?
9Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
9Que sais-tu que nous ne sachions pas? Quelle connaissance as-tu que nous n’ayons pas?
10И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
10Il y a parmi nous des cheveux blancs, des vieillards, Plus riches de jours que ton père.
11Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
11Tiens-tu pour peu de chose les consolations de Dieu, Et les paroles qui doucement se font entendre à toi?…
12Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
12Où ton cœur t’entraîne-t-il, Et que signifie ce roulement de tes yeux?
13Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
13Quoi! C’est contre Dieu que tu tournes ta colère Et que ta bouche exhale de pareils discours!
14Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
14Qu’est-ce que l’homme, pour qu’il soit pur? Celui qui est né de la femme peut-il être juste?
15Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
15Si Dieu n’a pas confiance en ses saints, Si les cieux ne sont pas purs devant lui,
16А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
16Combien moins l’être abominable et pervers, L’homme qui boit l’iniquité comme l’eau!
17Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
17Je vais te parler, écoute-moi! Je raconterai ce que j’ai vu,
18Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
18Ce que les sages ont fait connaître, Ce qu’ils ont révélé, l’ayant appris de leurs pères.
19Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
19A eux seuls appartenait le pays, Et parmi eux nul étranger n’était encore venu.
20Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
20Le méchant passe dans l’angoisse tous les jours de sa vie, Toutes les années qui sont le partage de l’impie.
21Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
21La voix de la terreur retentit à ses oreilles; Au sein de la paix, le dévastateur va fondre sur lui;
22Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
22Il n’espère pas échapper aux ténèbres, Il voit l’épée qui le menace;
23Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
23Il court çà et là pour chercher du pain, Il sait que le jour des ténèbres l’attend.
24Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
24La détresse et l’angoisse l’épouvantent, Elles l’assaillent comme un roi prêt à combattre;
25Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
25Car il a levé la main contre Dieu, Il a bravé le Tout-Puissant,
26Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
26Il a eu l’audace de courir à lui Sous le dos épais de ses boucliers.
27Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
27Il avait le visage couvert de graisse, Les flancs chargés d’embonpoint;
28И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
28Et il habite des villes détruites, Des maisons abandonnées, Sur le point de tomber en ruines.
29Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
29Il ne s’enrichira plus, sa fortune ne se relèvera pas, Sa prospérité ne s’étendra plus sur la terre.
30Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
30Il ne pourra se dérober aux ténèbres, La flamme consumera ses rejetons, Et Dieu le fera périr par le souffle de sa bouche.
31Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
31S’il a confiance dans le mal, il se trompe, Car le mal sera sa récompense.
32Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
32Elle arrivera avant le terme de ses jours, Et son rameau ne verdira plus.
33Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
33Il sera comme une vigne dépouillée de ses fruits encore verts, Comme un olivier dont on a fait tomber les fleurs.
34Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
34La maison de l’impie deviendra stérile, Et le feu dévorera la tente de l’homme corrompu.
35Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
35Il conçoit le mal et il enfante le mal, Il mûrit dans son sein des fruits qui le trompent.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.