Јов 34
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Још говори Елијуј и рече:
1Élihu reprit et dit:
2Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
2Sages, écoutez mes discours! Vous qui êtes intelligents, prêtez-moi l’oreille!
3Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
3Car l’oreille discerne les paroles, Comme le palais savoure les aliments.
4Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
4Choisissons ce qui est juste, Voyons entre nous ce qui est bon.
5Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
5Job dit: Je suis innocent, Et Dieu me refuse justice;
6Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
6J’ai raison, et je passe pour menteur; Ma plaie est douloureuse, et je suis sans péché.
7Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
7Y a-t-il un homme semblable à Job, Buvant la raillerie comme l’eau,
8И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
8Marchant en société de ceux qui font le mal, Cheminant de pair avec les impies?
9Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
9Car il a dit: Il est inutile à l’homme De mettre son plaisir en Dieu.
10Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
10Écoutez-moi donc, hommes de sens! Loin de Dieu l’injustice, Loin du Tout-Puissant l’iniquité!
11Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
11Il rend à l’homme selon ses œuvres, Il rétribue chacun selon ses voies.
12Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
12Non certes, Dieu ne commet pas l’iniquité; Le Tout-Puissant ne viole pas la justice.
13Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
13Qui l’a chargé de gouverner la terre? Qui a confié l’univers à ses soins?
14Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
14S’il ne pensait qu’à lui-même, S’il retirait à lui son esprit et son souffle,
15Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
15Toute chair périrait soudain, Et l’homme rentrerait dans la poussière.
16Ако си, дакле, разуман, чуј ово; слушај глас речи мојих.
16Si tu as de l’intelligence, écoute ceci, Prête l’oreille au son de mes paroles!
17Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
17Un ennemi de la justice régnerait-il? Et condamneras-tu le juste, le puissant,
18Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
18Qui proclame la méchanceté des rois Et l’iniquité des princes,
19А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
19Qui n’a point égard à l’apparence des grands Et ne distingue pas le riche du pauvre, Parce que tous sont l’ouvrage de ses mains?
20Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
20En un instant, ils perdent la vie; Au milieu de la nuit, un peuple chancelle et périt; Le puissant disparaît, sans la main d’aucun homme.
21Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
21Car Dieu voit la conduite de tous, Il a les regards sur les pas de chacun.
22Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
22Il n’y a ni ténèbres ni ombre de la mort, Où puissent se cacher ceux qui commettent l’iniquité.
23Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
23Dieu n’a pas besoin d’observer longtemps, Pour qu’un homme entre en jugement avec lui;
24Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
24Il brise les grands sans information, Et il met d’autres à leur place;
25Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
25Car il connaît leurs œuvres. Il les renverse de nuit, et ils sont écrasés;
26Као безбожне разбија их на видику.
26Il les frappe comme des impies, A la face de tous les regards.
27Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
27En se détournant de lui, En abandonnant toutes ses voies,
28Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
28Ils ont fait monter à Dieu le cri du pauvre, Ils l’ont rendu attentif aux cris des malheureux.
29Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
29S’il donne le repos, qui répandra le trouble? S’il cache sa face, qui pourra le voir? Il traite à l’égal soit une nation, soit un homme,
30Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
30Afin que l’impie ne domine plus, Et qu’il ne soit plus un piège pour le peuple.
31Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
31Car a-t-il jamais dit à Dieu: J’ai été châtié, je ne pécherai plus;
32А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
32Montre-moi ce que je ne vois pas; Si j’ai commis des injustices, je n’en commettrai plus?
33Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
33Est-ce d’après toi que Dieu rendra la justice? C’est toi qui rejettes, qui choisis, mais non pas moi; Ce que tu sais, dis-le donc!
34Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
34Les hommes de sens seront de mon avis, Le sage qui m’écoute pensera comme moi.
35Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
35Job parle sans intelligence, Et ses discours manquent de raison.
36Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
36Qu’il continue donc à être éprouvé, Puisqu’il répond comme font les méchants! Car il ajoute à ses fautes de nouveaux péchés; Il bat des mains au milieu de nous, Il multiplie ses paroles contre Dieu.
37Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
no verse 37 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.